Novi uvidi u patogenezu Alchajmerove bolesti mogli bi da otkriju nove terapijske pristupe i pomognu u prevenciji bolesti. Studija koju su vodili profesori Markus Grim i Tobijas Hartman na Rajnlandskom kampusu SRH Univerziteta primenjenih zdravstvenih nauka u Leverkuzenu i na Univerzitetu Saarland, bacila je svetlo na dvosmernu interakciju u metabolizmu masti u telu koja bi mogla da igra važnu ulogu u razvoju bolest. Ishrana i drugi faktori načina života, kao što je pušenje, takođe igraju ulogu.
Istraživački tim je objavio svoje nalaze o odnosu između proteina prekursora amiloida i metabolizma masti u časopisu Cell Chemical Biology.
Alchajmerova bolest je jedan od najčešćih oblika demencije, koji pogađa milione ljudi širom sveta. Pacijenti sa Alchajmerovom bolešću gube pamćenje, postaju dezorijentisani, pate od govornih i jezičkih poremećaja i postaju sve više zbunjeni kako bolest napreduje. Bolest, u kojoj se nervne ćelije u mozgu oštećuju i umiru, trenutno je neizlečiva. Kako se bolest razvija, bezbroj biohemijskih procesa koji uključuju veoma složene sekvence komandi i signala odvijaju se unutar ćelija tela.
Naučnici širom sveta trenutno se bave istraživanjem ovih složenih neuronskih puteva. Razumevanje onoga što se dešava u telu kada se Alchajmerova bolest razvije nudi šansu da se interveniše i da se uspore, ili idealno zaustave, procesi koji su uključeni.
Jedan protein za koji se zna da igra ključnu ulogu u Alchajmerovoj bolesti je amiloid-beta peptid. U telu zdrave osobe, ovi proteini se jednostavno mogu razgraditi. Međutim, kod onih koji pate od Alchajmerove bolesti, oni se skupljaju i formiraju „plakove“ koji se talože između nervnih ćelija mozga.
„Ovaj mali amiloid-beta protein se akumulira u obliku očvrsnutih plakova u mozgu pacijenta. Amiloid-beta je ključni element u razvoju Alchajmerove bolesti i dovodi do neurodegeneracije“, objašnjava specijalista za ishranu Grim, koji predaje i istražuje na kampusu Rhineland. na Univerzitetu primenjenih zdravstvenih nauka SRH u Leverkuzenu i na Univerzitetu Saarland, gde blisko sarađuje sa Hartmanom, koji vodi Nemački institut za prevenciju demencije u medicinskom kampusu univerziteta u Homburgu, Saarland. Grim je na čelu laboratorije za istraživanje molekularne i ćelijske biologije na institutu Homburg.
Hartman i Grim su dugo bili na tragu kako su Alchajmerova bolest i dijeta povezani, a njihov istraživački tim je sada pronašao nove dokaze koji podržavaju upravo takvu vezu. Tim je uspeo da identifikuje ranije nepoznat mehanizam u metabolizmu masti u telu koji može dovesti do razvoja Alchajmerove bolesti.
Otkrili su da proizvodnja amiloid-beta proteina utiče na sintezu određenih masti, posebno klase lipida poznatih kao sulfatidi, i obrnuto, da količina sulfatida posreduje u količini amiloid-beta. Ova dvosmerna interakcija je od potencijalno velikog značaja u istraživanju Alchajmerove bolesti, pošto je poznato da je nivo sulfatida iscrpljen, a nivo amiloid-beta povišen u mozgu pacijenata sa Alchajmerom.
„Naša studija je identifikovala ranije nepoznati fiziološki aspekt načina na koji se amiloidni prekursorski protein (APP) obrađuje, a ovo je značajno jer APP igra ključnu ulogu u regulisanju metabolizma lipida, posebno sulfata, u mozgu. Sulfatidi su posebne masti koji su prisutni u hrani koju jedemo, ali ih takođe može proizvesti samo telo“, objasnio je Grim, koji na SRH Univerzitetu primenjenih zdravstvenih nauka takođe vodi diplomski program iz nutricionističke terapije i savetovanja o ishrani i master programa iz medicine. Nauka o ishrani i nutricionistička terapija.
„Uspeli smo da eksperimentalno pokažemo da proizvodnja amiloida beta utiče na količinu sulfatida i obrnuto. Naši rezultati pokazuju da cepanje proteina prekursora da bi se proizveo amiloid-beta takođe dovodi do oslobađanja drugog fragmenta proteina koji se zove AICD. AICD zauzvrat inhibira ekspresiju enzima Gal3st1/CST, koji igra centralnu ulogu u sopstvenoj sintezi sulfata u telu“, rekao je Grim, objašnjavajući složene metaboličke procese koji se javljaju u ćelijama pacijenata obolelih od Alchajmerove bolesti.
Od posebnog interesa za istraživače je uticaj koji ishrana i način života mogu imati na bolest. „Faktori kao što je pušenje mogu imati negativan uticaj na nivo sulfata, dok osiguravanje da telo ima adekvatnu zalihu vitamina K ili jedenje određenih vrsta morskih plodova može imati pozitivan efekat. Ovi nalazi ukazuju na moguće pristupe razvoju preventivnih i terapijskih strategija u borbe protiv Alchajmerove bolesti“, rekao je Hartman, profesor eksperimentalne neurologije.
„Naša studija naglašava važnost netaknutog biohemijskog kola koje reguliše homeostazu sulfatida i proizvodnju amiloid-beta i pokazuje da je ovaj regulatorni krug poremećen kod pacijenata sa Alchajmerom.“ Novi uvidi koje ovo istraživanje nudi o fiziološkim procesima koji prate razvoj Alchajmerove bolesti mogu otvoriti nove puteve u lečenju bolesti.
