Publikacije o šećernoj trsci eksponencijalno su porasle od 2006. širom sveta, a Brazil je imao više članaka objavljenih na tu temu nego bilo koja druga zemlja u tom periodu, prema pregledu u BioEnergy Research.
Broj članaka na ovu temu je u proseku iznosio oko pet godišnje između 1999. i 2006. godine, ali je dostigao 327 do 2021. Brazil ima dvostruko više članaka o šećernoj trsci od Sjedinjenih Država, koje su na prvom mestu u svetu po naučnim publikacijama uopšte. Brazil je takođe ispred Australije, Kine i Indije, koje su takođe veliki uzgajivači šećerne trske.
Prema autorima pregleda, koji su povezani sa Laboratorijom za fiziološku ekologiju biljaka (LAFIECO) na Institutu za biološke nauke Univerziteta u Sao Paulu (IB-USP), ove statistike naglašavaju važnost Brazila za globalne napore održivosti.
„Šećerna trska je jedno od glavnih brazilskih oruđa za suočavanje sa klimatskim promenama, pošto je etanol iz šećerne trske jedno od najvažnijih obnovljivih biogoriva koje može da zameni fosilna goriva. Međutim, u svetu nema dovoljno etanola. Potrebno je više da se proizvodi , a to zahteva genetsko poboljšanje šećerne trske“, rekao je Markos Bakeridž, poslednji autor pregleda i šef LAFIECO-a.
Pregled takođe govori o istoriji genetskog poboljšanja šećerne trske u Brazilu od dolaska Portugalaca do trenutno dostupnih sorti.
„Uprkos svim poboljšanjima, strategije genetskog inženjeringa primenjene na šećernu trsku treba da napreduju dalje u poređenju sa drugim kulturama. Štaviše, dostigli smo granicu u genetskom smislu: moraćemo da povećamo broj ćelija ili njihovu veličinu za biljka za skladištenje više šećera, a to zahteva sofisticirane tehnike. Veliki podaci, napredne analitičke metode, bioinformatika i značajni računarski resursi, između ostalog, potrebni su da bi se poboljšale fiziološke performanse i prinos šećerne trske bez povećanja površina useva“, objasnio je Bakeridž.
Naučnici širom sveta koji imaju za cilj da precizno kontrolišu ponašanje šećerne trske i iskoriste njen potencijal da pomognu u suočavanju sa ekstremnim sušama i poplavama koje su deo klimatskih promena suočavaju se sa dva izazova. Prvi je potreba za boljim sekvenciranjem genoma. U Brazilu, ovaj napor predvodi Diego Pachon, istraživač u Centru za nuklearnu energiju u poljoprivredi Univerziteta Sao Paulo (CENA-USP).
Kada se uspešno dobije precizno sekvenciranje celog genoma šećerne trske, sledeći korak će biti razvoj tehnika koje mogu da naprave specifične modifikacije u genomu. Glavna nada za većinu naučnika leži u uređivanju gena CRISPR-Cas9, koje trenutno testira Marcelo Menossi, istraživač na Institutu za biologiju Državnog univerziteta u Kampinasu (IB-UNICAMP).
Napredak je takođe postignut u ovoj oblasti poslednjih godina u drugim velikim centrima za proizvodnju šećerne trske i istraživačkim centrima, kao što su Sjedinjene Države, Indija i Australija.
