Novorođene bebe mogu da percipiraju ritam muzike, potvrdilo je novo istraživanje. Studija, koju je sproveo tim naučnika sa Univerziteta u Amsterdamu i HUN-REN istraživačkog centra za prirodne nauke (TTK) u Mađarskoj, pokazuje da ova sposobnost prepoznavanja otkucaja nije samo zbog statističke sposobnosti učenja novorođenčadi, ali ta percepcija otkucaja je zapravo poseban kognitivni mehanizam koji je već aktivan pri rođenju. Studija je objavljena 27. novembra u časopisu Spoznaja.
„Još uvek mnogo toga ne znamo o tome kako novorođene bebe percipiraju, pamte i obrađuju muziku“, kaže autor Henkjan Honing, profesor muzičke kognicije na UvA. „Ali, 2009. godine, pronašli smo jasne indikacije da bebe stare samo nekoliko dana imaju sposobnost da čuju pravilan puls u muzici – ritam – karakteristiku koja se smatra suštinskom za stvaranje i uvažavanje muzike.
Pošto su prethodna istraživanja Honinga i njegovih kolega do sada ostala neponovljena i još uvek su imali mnogo pitanja, UvA i TTK su još jednom udružili snage – ovoga puta koristeći novu paradigmu. U eksperimentu sa 27 novorođenčadi, istraživači su manipulisali vremenom ritmova bubnja kako bi videli da li bebe prave razliku između učenja redosleda zvukova u ritmu bubnja (statističko učenje) i sposobnosti da prepoznaju ritam (indukcija otkucaja).
Bebama su predstavljene dve verzije jednog ritma bubnja preko slušalica. U prvoj verziji, vreme je bilo izohrono: rastojanje između zvukova je uvek bilo isto. Ovo vam omogućava da čujete puls ili otkucaje u ritmu. U drugoj verziji, predstavljen je isti šablon bubnja, ali sa nasumičnim tajmingom (potresanim). Kao rezultat toga, percepcija otkucaja nije bila moguća, ali se mogao naučiti redosled zvukova. Ovo je omogućilo istraživačima da naprave razliku između percepcije otkucaja i statističkog učenja.
Pošto se reakcije ponašanja kod novorođenih beba ne mogu posmatrati, istraživanje je urađeno merenjem moždanih talasa (EEG) dok su bebe spavale. Na ovaj način, istraživači su mogli da vide reakcije mozga beba. Ovi odgovori su pokazali da su bebe čule otkucaje kada je vremenski interval između otkucaja uvek bio isti. Ali kada su istraživači igrali isti obrazac u nepravilnim vremenskim intervalima, bebe nisu čule otkucaje.
„Ova ključna razlika potvrđuje da je sposobnost da se čuje ritam urođena, a ne samo rezultat naučenih zvučnih sekvenci“, rekao je koautor Ištvan Vinkler, profesor na Institutu za kognitivnu neuronauku i psihologiju na TTK.
„Naši nalazi sugerišu da je to specifična veština novorođenčadi i jasno pokazuju koliko su pjesmice za bebe i dečje pesme važne za slušni razvoj male dece. Više uvida u ranu percepciju je od velike važnosti za učenje više o kognitivnim sposobnostima novorođenčadi i ulozi muzičke veštine mogu igrati u ranom razvoju.“
Honing dodaje: „Većina ljudi može lako da uhvati ritam u muzici i proceni da li muzika postaje brža ili sporija — čini se da je to nevažna veština. Međutim, pošto je opažanje pravilnosti u muzici ono što nam omogućava da zajedno plešemo i pravimo muziku, to nije trivijalan fenomen. U stvari, percepcija takta se može smatrati fundamentalnom ljudskom osobinom koja je morala odigrati presudnu ulogu u evoluciji našeg kapaciteta za muziku.“
