Države članice Evropske unije žele da Evropska komisija smanji za najmanje 20 odsto, ili oko 13 milijardi evra, predloženo srednjoročno povećanje budžeta za 2024-2027. godine, piše „Evropska istina“.
Evropska komisija je u junu zatražila da odobri 66 milijardi evra dodatne potrošnje za pokrivanje nepredviđenih troškova, uz obrazloženje da je budžet iscrpljen brojnim krizama, od pandemije COVID-19 do invazije Rusije na Ukrajinu u punom obimu.
Zemlje članice EU, međutim, žele da smanje ovaj iznos za najmanje 20%, što ukazuje na to da će glavni teret povećane potrošnje pasti na određene zemlje davaoce doprinosa (one koje uplaćuju više u budžet EU nego što iz njega dobijaju).
Glavni deo dodatnog finansiranja EU, pored podrške od 50 milijardi evra Kijevu (17 milijardi evra grantova plus 33 milijarde evra u vidu vanbudžetskih zajmova sa niskim kamatama), prema planu Evropske komisije, ide da plaća kamate na postpandemijske kredite (18,9 milijardi evra), kao i migracione sporazume sa trećim zemljama (15 milijardi evra).
Sve zemlje EU, osim Mađarske, saglasne su sa potrebom da nastave da podržavaju Ukrajinu, ali neke od njih su manje spremne da Briselu daju dodatni novac u druge svrhe.
Na primer, neke članice EU iz istočne i severne Evrope, kao i Nemačka, žele da Evropska komisija finansira nove prioritete, štedeći novac iz drugih oblasti tekućeg dugoročnog budžeta (2021-2027).
Kako prenosi Politiko, Španija, koja ove pola godine predsedava Savetom EU, predložila je tri plana za smanjenje dodatne potrošnje za 5, 10 i 20 milijardi evra. Ali to ne zadovoljava članice EU iz južne Evrope, jer praktično ne utiče na poljoprivredni fond i kohezioni fond EU – dve najveće stavke budžetskih rashoda.
Očekuje se da će ambasadori EU nastaviti da razgovaraju o ovom pitanju do sastanka Evropskog saveta sredinom decembra.
