U Srbiji je zbog zagađenja vazduha finim česticama 2021. godine umrlo gotovo 15.000 ljudi, prema najnovijim podacima Evropske agencije za životnu sredinu (EEA).
U proceni uticaja zagađenosti vazduha na ljudsko zdravlje u Evropi uzeta su u obzir tri najveća zagađivača – fine čestične materije PM2,5, azot-dioksid i ozon.
Zagađenost vazduha česticama PM2,5 doprinela je smrti 14.850 ljudi u Srbiji, navodi se u izveštaju koji je EEA danas objavila.
Smrt 1.620 ljudi se mogla pripisati azot-dioskidu, a 740 ozonu, prema procenama EEA.
U EU je zagađenje finim česticama PM2,5 ostalo znatno iznad nivoa koje preporučuje Svetska zdravstvena organizacija (SZO).
Prema najnovijoj proceni EEA, 253.000 smrti je moglo da bude izbegnuto da je nivo koncentracije finih čestica ispunjavao preporuke SZO, prema kojima taj nivo ne bi trebalo da prelazi pet mikrograma po kubnom metru.
U EU je usled zagađenja azot-dioksidom umrlo je 52.000 ljudi, a kratkotrajna izloženost prekomernom nivou ozona dovela je do 22.000 smrtnih slučajeva.
Između 2005. i 2021. godine, broj smrtnih slučajeva u EU koji se mogu pripisati finim česticama (PM2,5), jednom od najštetnijih zagađivača vazduha, opao je za 41 odsto, ali zagađenje vazduha i dalje predstavlja najveći rizik po zdravlje Evropljana, izazivajući hronične bolesti i smrti, posebno u urbanim sredinama.
„Izloženost zagađenju vazduha uzrokuje ili pogoršava određene bolesti kao što su rak pluća, srčane bolesti, astma i dijabetes prema novim procenama uticaja na zdravlje“, navodi se u saopštenju EEA.
Evropski komesar za životnu sredinu Virginijus Sinkevičius izjavio je da podaci EEA pokazuju da je zagađenje vazduha i dalje najveći zdravstveni problem životne sredine.
„Dobra vest je da politika čistog vazduha deluje i da se kvalitet našeg vazduha poboljšava, ali moramo da još smanjino nivo zagađenja“, rekao je Sinkevičius.
