O Zajednici srpskih opština čujem mnogo više nego što sam očekivala, i čujem toliko stvari koje su joj nekako pridodate – kao da je to neka negativna magična stvar, izjavila je za KoSSev bivša visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu i bezbednosnu politiku Ketrin Ešton.
Ešton je bila posrednik u postizanju Briselskog sporazuma 2013. godine, a u intervjuu za KoSSev na upravo završenom mirovnom forumu UNMIK-a u Solunu, poručila je da je ZSO „sposobnost da budete u mogućnosti da radite zajedno, da sa Prištinom razgovarate tako da se zajednica (srpska, prim. KoSSev) oseća bezbedno“.
„Zajednica dolazi iz jednog od sedam pitanja koje sam Beogradu i Prištini postavila u dijalogu. Pitanje za Prištinu je: Da bismo mogli da Beograd nateramo da se ne meša – onako kako u Prištini to vide, ili da Beograd ne bude deo struktura na Severu Kosova, za srpsku zajednicu je stoga važno da sa Prištinom ima poseban odnos“, navela je.
Podsetila je da u Evropskom zakonu o lokalnoj upravi, cela Evropska unija može da sarađuje na pružanju usluga svuda, što je deo evropskog prava.
„Dakle, oni mogu da svoj odnos učine posebno važnim tako što će srpska zajednica imati direktnu, hitnu vezu sa Prištinom onda kada oseti da ima problem“, kazala je Ešton.
Naglasila je da je za Srbe na Kosovu, uz fokus na Sever, važno da i Beograd i Priština razgovaraju sa njima.
„Jer ako Srbi sa Kosova dobiju komunikaciju sa obe strane, to je pozitivno za dijalog i to je najbolji način da se ide napred“, poručila je Ešton.
O kompromisu govori kao nepravedno potcenjenoj, prokazanoj, a zapravo moćnoj reči.
„Dakle, reč kompromis je na lošem glasu. Odaje se utisak da je u pitanju predaja, a to zaista nije. Ne možete da pregovarate o nečemu, ne možete da idete napred osim ako niste spremni da se zalažete za stvari koje su zaista važne, ako niste spremni da razumete da ljudi sa kojima razgovarate takođe imaju stvari koje su im zaista važne. I vi radite na tome da nađete način da učinite što više za svoju zajednicu, svoj narod, ali i da prepoznate da su i drugim ljudima, drugim zajednicama, potrebne stvari“, kazala je Ešton.
Ocenila je da su tadašnji pregovarači Prištine i Beograda – Hašim Tači i Ivica Dačić – bili ljudi kompromisa.
„Mislim da su apsolutno shvatili da budućnost za obojicu leži u njihovoj sposobnosti da imaju dobrosusedske odnose. Mislim da su i jedan i drugi shvatili to da je za rast i razvoj Zapadnog Balkana potrebno bilo srediti odnos između Srbije i Kosova. A to je posebno važilo za Sever, gde je bila vidljiva negativna strana svih tih odnosa“, ukazala je Ešton.
