Sa svakim napadom gladi ili žudnje, imamo izbor: da jedemo hranu za koju nam je rečeno da je dobra za nas ili da tražimo hranu za utehu. Ti izbori nisu laki niti uvek mogući, ali istraživanja pokazuju da jedenje zdravije hrane može imati značajne zdravstvene koristi – posebno na duge staze.
Nova studija koja analizira podatke o unosu hrane i zdravstvene rezultate skoro pola miliona stanovnika Velike Britanije otkrila je da prelazak na zdravu ishranu – i pridržavanje nje – može dodati do 10 godina vašem životu. Sjajna vest! Ako si to možeš priuštiti.
Tim, predvođen Larsom Fadnesom, istraživačem javnog zdravlja na Univerzitetu u Bergenu u Norveškoj, modelirao je očekivani životni vek za oko 467.354 ljudi koji su dokumentovali svoje navike u ishrani u okviru dugotrajne studije Biobank u Velikoj Britaniji, koja je počela 2006.
Istraživači su grupisali učesnike na osnovu njihovih obrazaca ishrane i primetili kako su se menjali tokom vremena. Identifikovali su prosečne i nezdrave osobe koje jedu, kao i ljude čiji je unos hrane odgovarao britanskom Eatvell vodiču i druge koji su se držali ishrane koju su istraživači nazvali dijetom dugovečnosti.
Nakon prilagođavanja na pušenje, alkohol i fizičku aktivnost, istraživači su otkrili muškarce i žene od 40 godina koji su napravili trajnu promenu sa nezdrave ishrane na pridržavanje preporuka Eatvell Guide-a za otprilike 9 godina u očekivanom životnom veku.
Oni koji su se odrekli slatkih pića i prerađenog mesa u korist ishrane bogate integralnim žitaricama, orašastim plodovima, voćem, povrćem i umerenim količinama ribe (takozvana ishrana dugovečnosti) dodali su dodatnih 10 godina svom očekivanom životnom veku.
Manje povećanje očekivanog životnog veka primećeno je kod ljudi koji su jeli prosečnu ishranu u početku, i onih koji su poboljšali svoje navike u ishrani kasnije u životu.
„Što su veće promene napravljene ka zdravijim obrascima ishrane, veći su očekivani dobici u očekivanom životnom veku“, objašnjava tim u svom objavljenom radu.
„Nije iznenađujuće da su predviđeni dobici u očekivanom životnom veku niži kada se promena ishrane započne u starijim godinama, ali oni ostaju značajni.“
Ljudi stariji od 70 godina i dalje bi mogli da produže svoj životni vek za oko 4 do 5 godina ako bi napravili trajnu promenu u zdravoj ishrani, bilo u skladu sa Eatvell vodičem ili „dijetom dugovečnosti“, otkrili su istraživači.
Druge studije pre ovoga su pokazale kako su različiti obrasci zdrave ishrane koji odražavaju smernice za ishranu povezani sa manjim rizikom od rane smrti među građanima SAD.
Dok se ova nova analiza bavi Velikom Britanijom, proširujući geografski opseg takvih studija, važe ista upozorenja kao i kod svih podataka na nivou stanovništva.
Na primer, UK Biobank ne meri potrošnju pirinča, što je posebno važno za mnoge grupe migranata, tako da se rezultati neće generalizovati na sve.
Grupa podataka u UK Biobanku takođe pretežno opisuje ljude bele Evrope, srednje do više klase socio-ekonomskog porekla.
Istraživači takođe priznaju da, iako je njihova analiza posmatrala trajne promene u ishrani, „održavanje promena načina života tokom vremena uz poboljšanja u ishrani može biti izazovno, a za mnoge obrasci ishrane variraju tokom vremena“.
Za druge izazov nije motivacija, već pristup. Zdravstvene vlasti mogu preporučiti ljudima da jedu zdravu ishranu, ali pristup pristupačnoj, hranljivoj hrani je sistemski problem i javnozdravstveno pitanje koje vladina politika može pomoći da se reši.
Istraživači naglašavaju ulogu poreza i subvencija na hranu, koji imaju za cilj da zdravu hranu učine pristupačnijom od nezdravih opcija. Studija iz 2017. procenjuje da bi takve politike oporezivanja nezdravih artikala kao što su slatka pića uz subvencionisanje zdravih opcija mogle da spasu 60.000 života u SAD svake godine.
Poboljšanje okruženja za ishranu u školama i na radnim mestima uklanjanjem automata i nuđenjem više zdravih opcija takođe bi moglo da napravi stvarnu razliku za zdravlje ljudi – da ne spominjemo planetu.
