Naučnici su smislili način da detoniraju „vrata“ koja vode do srca tumora raka, širom ih otvarajući za lečenje lekovima.
Strategija funkcioniše tako što pokreće „temperaturnu bombu“ na ćelije koje oblažu krvne sudove povezane sa tumorom.
Ovi sudovi kontrolišu pristup tumorskom tkivu i dok se ne otvore, projektovane imune ćelije ne mogu lako da uđu u rak da bi se borile protiv njega.
Tajmer bomba na ovim ćelijama je zapravo receptor ‘smrti’, nazvan Fas (ili CD95).
Kada ga aktivira pravo antitelo, ono pokreće programiranu smrt te ćelije.
Naučnici sa Univerziteta u Kaliforniji, Dejvis (UCD) i Univerziteta Indijana tvrde da je do nedavno Fas bio „podcenjen u imunoterapiji raka“. Do danas, nijedno Fas antitelo nije prošlo u kliničkim ispitivanjima.
U nedavnim eksperimentima koristeći modele miša i ljudske ćelijske linije, naučnici u UCD-u su konačno identifikovali specifična antitela koja, kada su vezana za Fas receptore, efikasno pokreću samo-imploziju.
„Prethodni napori da se cilja ovaj receptor bili su neuspešni. Ali sada kada smo identifikovali ovaj epitop, mogao bi postojati terapijski put ka ciljanju Fas u tumorima“, objašnjava imunolog i stariji autor studije Jogender Tushir-Singh.
Antitelo koje se vezuje za ovaj epitop (specifičan deo receptora smrti), u suštini predstavlja prekidač za ubijanje ćelije.
Jednom kada se ova imunološka kontrolna tačka otvori, druge terapije raka, kao što je CAR-T terapija, mogu dobiti pristup većem broju svojih meta, koje su često skupljene i skrivene unutar tumora.
CAR-T terapija funkcioniše tako što programira sopstvena bela krvna zrnca, nazvana T-ćelije, da se vežu i napadaju određene vrste ćelija raka.
Ove prilagođene imune ćelije, međutim, obično ne mogu da prođu pored ćelija „sporednog posmatrača“ kojima nedostaju prepoznatljivi antigeni koji se obično koriste za ciljanje tumorskih ćelija.
Kao rezultat toga, CAR-T terapija je odobrena samo za lečenje raka krvi ili leukemije. Ne uspeva da obezbedi dosledan uspeh protiv solidnih tumora.
„Oni se često nazivaju hladnim tumorima jer imune ćelije jednostavno ne mogu da prodru u mikrookruženje da bi pružile terapeutski efekat“, objašnjava Tushir-Singh.
„Nije važno koliko dobro smo konstruisali antitela koja aktiviraju imuni receptor i T ćelije ako ne mogu da se približe ćelijama tumora. Stoga, moramo da stvorimo prostore tako da T ćelije mogu da se infiltriraju.“
U nedavnim eksperimentima na UCD-u, naučnici su razvili dva konstruisana antitela koja su bila „vrhunsko efikasna“ u vezivanju za Fas receptore i uzrokujući samo-implodiranje ćelija posmatrača. Ovo je bilo tačno za modele raka jajnika i mnoge druge tumorske ćelijske linije testirane u laboratoriji.
Fas ligand koji su razvili istraživači bio je u stanju da angažuje dva kritična dela Fas receptora, za koje istraživači kažu da treba dalje istražiti. Ovi delovi imaju potencijal kao buduće mete za lekove.
Ako se CAR-T ćelije jednog dana mogu konstruisati da ciljaju ove delove receptora i na ćelije posmatrača, terapija bi mogla biti mnogo efikasnija protiv tumora.
„Trebalo bi da znamo pacijentov Fas status – posebno mutacije oko otkrivenog epitopa – pre nego što uopšte razmislimo da im damo CAR-T“, kaže Tushir-Singh.
„Ovo je definitivan marker za efikasnost CAR-T terapije posmatrača. Ali što je najvažnije, ovo postavlja scenu za razvoj antitela koja aktiviraju Fas, selektivno ubijaju tumorske ćelije i potencijalno podržavaju terapiju CAR-T ćelijama kod solidnih tumora.“
