Jedna od pet trudnica nosi Streptococcus agalactiae (streptokoke grupe B ili GBS) u vaginalnom traktu, što je obično bezopasno – osim kada nije.
Bakterijska infekcija ima ozbiljne, pa čak i fatalne posledice po novorođenčad, uključujući upalu pluća, sepsu i meningitis, koji mogu imati dugoročne posledice na kognitivne funkcije deteta.
Istraživači iz Centra za istraživanje biofilma Univerziteta Binghamton i Fakulteta za farmaciju i farmaceutske nauke (SOPPS) otkrivaju funkcionisanje GBS infekcija, koje bi jednog dana mogle dovesti do vakcine. Njihov članak, „In silico i eksperimentalna analiza ponovljenih domena u BvaP, proteinu važnom za GBS vaginalnu kolonizaciju,“ nedavno je objavljen u Infection and Immuniti.
„Ovo istraživanje je identifikovalo i okarakterisalo novi protein koji bi mogao da posluži kao kandidat za vakcinu za borbu protiv bakterije koja utiče na reproduktivno zdravlje žena i neonatalne ishode“, rekao je prvi autor dr Lamar Tomas. ’23, sada postdoktorski saradnik na Univerzitetu Kalifornije u San Dijegu, na Odeljenju za pedijatriju. „Nadam se da će ovaj rad inspirisati druge da istraže druge nove proteine i mikrobne agense koji potencijalno mogu pomoći u poboljšanju globalnog zdravlja.“
Kada većina ljudi pomisli na „streptokok“, oni imaju na umu Streptococcus piogenes — streptokok grupe A ili GAS, koji izaziva strep grlo i nekrotizirajući fasciitis, infekciju koja „jede meso“, objasnila je pomoćnica profesora bioloških nauka Laura Kuk, ko- autor rada zajedno sa Nikolasom Fajolom iz Centra za istraživanje biofilma i Emili Canessom i Ietrib Hathout iz SOPPS-a.
„Postoje i mnoge druge patogene vrste Streptococcus, uključujući GBS i Streptococcus pneumoniae, koji takođe izazivaju mnoge bolesti, posebno kod starijih osoba“, rekla je ona.
GBS može preći sa majke na dete u materici, potencijalno izazivajući prevremeni porođaj ili nakon rođenja putem bliskog kontakta kao što je dojenje, ali ove infekcije su retke. Najčešće se infekcija prenosi sa majke na dete tokom procesa porođaja, verovatno zbog aspiracije kontaminiranih telesnih tečnosti.
Zbog rizika, trudnice u Sjedinjenim Državama se testiraju tokom poslednjeg tromesečja i leče se antibioticima ako se utvrdi da su pozitivne. Dok su antibiotici smanjili stope neonatalne GBS bolesti u razvijenim zemljama, Svetska zdravstvena organizacija je postavila veliki prioritet razvoju vakcine.
Da bi se uspešno kolonizovale, bakterije stvaraju biofilm koji im omogućava da se zalepe jedna za drugu i za ljudskog domaćina. Ključ za taj biofilm je protein poznat kao BvaP, koji je Cookova laboratorija ustanovila u prethodno objavljenom istraživanju.
Blokiranje površinskih proteina kao što je BvaP može biti ključno za razvoj uspešne vakcine, štiteći novorođenčad od infekcije. Kukova laboratorija sada razmatra regulaciju ovog proteina, kako to utiče na njegovu funkciju i kako može da stupi u interakciju sa drugim GBS proteinima i domaćinom.
„Čak i ako se BvaP ne pokaže kao održiv kandidat za vakcinu, proces kolonizacije domaćina je od suštinskog značaja za razumevanje za razvoj strategija lečenja protiv bakterijskih patogena“, rekao je Kuk.