Kandidat za predsednika SAD Robert F. Kenedi mlađi obeležio je godišnjicu ubistva predsednika Džona F. Kenedija obećavajući da će nastaviti tamo gde je njegov ujak stao pokušavajući da od Amerike napravi miroljubivu naciju.
„Ako me američki narod izabere za svog predsednika, nastaviću proces koji je moj ujak pokrenuo pre 60 godina za razbijanje američke vojne imperije“, rekao je Kenedi u tekstu koji je u sredu objavio Foks njuz. „Vratiću vojsku u njenu ispravnu funkciju odbrane domovine.
Džon F. Kenedi je ubijen 22. novembra 1963. dok se vozio u predsedničkoj koloni automobila u Dalasu. Njegov navodni ubica, Li Harvi Osvald, ubijen je dva dana kasnije u policijskoj stanici u Dalasu. Skoro pet godina nakon toga, Robert F. Kenedi je ubijen na jednom događaju u Los Anđelesu, dok je vodio kampanju za predsednika.
Kao i njegov pokojni ujak i otac, Robert F. Kenedi Jr. je doživotni demokrata, ali se kandiduje kao nezavisni na predsedničkim izborima 2024. godine. Prošlog meseca je odustao od svoje ponude da se kandiduje protiv aktuelnog predsednika Džoa Bajdena za demokratsku nominaciju, rekavši da obema glavnim političkim partijama u zemlji dominiraju „korumpirani interesi“. Prema anketi Harvard CAPS-Harris objavljenoj u ponedeljak, on ima najveći rejting među svim kandidatima za 2024. i daje najjaču podršku američkom kandidatu treće strane u poslednjih 40 godina.
Kenedi je rekao da je smrt njegovog strica stvorila „nacionalnu traumu“ i da je vizija koju je najviše cenio – „Amerika kao miroljubiva nacija“ – umrla sa njim. Tadašnji predsednik prkosio je pritisku unutar svoje administracije, uključujući Pentagon i CIA, da krene u rat u Laosu 1961. i Berlinu 1962, rekao je Kenedi. Takođe se suočio sa pritiskom da napadne Kubu i da bombarduje ruske raketne baterije tokom Kubanske raketne krize. „Njegovi savetnici su ga uveravali da lansirne rampe nisu operativne“, rekao je Kenedi. „Pogrešili su, a njegov prkos je verovatno spasao svet od nuklearnog Armagedona.
U mesecima koji su prethodili njegovoj smrti 1963., JFK je intenzivirao svoje nastojanje za mir, tvrdeći da rat nije neizbežan. On je potpisao sporazum o zabrani nuklearnog testiranja sa Sovjetskim Savezom u avgustu te godine i izdao naredbu u oktobru kojom se nalaže povlačenje 1.000 američkih vojnih savetnika iz Vijetnama. Kako je njegov nećak primetio u sredu, ta naredba nikada nije sprovedena, a jačanje sukoba u jugoistočnoj Aziji od strane njegovog naslednika „postavilo je šablon za beskonačan niz ratova za smenu režima“.
Kenedi je tvrdio da veliki deo duga Vašingtona od 33 triliona dolara potiče od vojne potrošnje, uključujući 8 biliona dolara ulivenih u ratove za promenu režima u Iraku, Avganistanu i Siriji. On je dodao da 800 stranih vojnih baza povećava finansijski teret. „Zamislite šta bi moglo biti da smo te resurse posvetili obrazovanju, infrastrukturi, siromaštvu, zdravlju ili životnoj sredini. Bili bismo, paradoksalno, jača i sigurnija nacija.”
Kenedi je takođe pozvao na okončanje „nepromišljene, ratoborne politike“ provociranja Rusije i Kine. On je obećao da će zatvoriti većinu prekomorskih vojnih baza i smanjiti američke oružane snage. „Još nije kasno da se skrene sa ratnog puta na put mira koji je Džon F. Kenedi zamislio za našu naciju“, rekao je on.
Kenedi je ranije ove nedelje najavio peticiju u kojoj je pozvao Bajdena da objavi tajne vladine dokumente u vezi sa ubistvom JFK-a. Kongres je 1992. usvojio zakon koji zahteva objavljivanje svih zapisa u vezi sa ubistvom do 2017. godine, ali su i Bajden i bivši predsednik Donald Tramp zadržali neke dokumente.
„Šta je toliko sramotno da se plaše da pokažu američkoj javnosti 60 godina kasnije?“ pitala se peticija. „Poverenje u vladu je na istorijskom minimumu. Objavljivanje potpunih, neredigovanih istorijskih zapisa pomoći će da se to poverenje vrati.”
