Istraživači sa Sportskog univerziteta Vuhan, Kina, otkrili su negativnu vezu između nivoa testosterona u serumu i artritisa. Odnos između serumskog testosterona i artritisa se činio nelinearnim, a nalaz korelacije nije mogao da uspostavi direktnu uzročnu vezu.
U radu „Niži nivo testosterona u serumu povezan je sa povećanom verovatnoćom artritisa“, objavljenom u Scientific Reports, tim se bavi odnosom između nivoa testosterona u serumu i artritisa kod odraslih u SAD koristeći podatke Nacionalnog istraživanja o zdravlju i ishrani (NHANES) iz 2013-2016.
Učesnici u najvišem kvartilu nivoa testosterona imali su značajno smanjen rizik od razvoja artritisa u poređenju sa onima u najnižem kvartilu.
U skladu sa prethodnim studijama koje su pokazale niže nivoe testosterona kod pacijenata sa artritisom u poređenju sa opštom populacijom, nađene su značajne veze između testosterona i artritisa, posebno kod žena i pojedinaca sa BMI ≥ 30 kg/m 2 .
Sve u svemu, korelacija između serumskog testosterona i artritisa se činila nelinearnom na osnovu analize prilagođavanja krive, što sugeriše da su uključeni složeniji procesi koji se ne mogu pripisati samo testosteronu.
Nalazi ističu potencijalnu ulogu hormona poput estrogena i testosterona u metabolizmu hrskavice. Testosteron se može pretvoriti u estradiol, koji se vezuje za estrogenske receptore i može regulisati fiziologiju kostiju i hrskavice. Sadašnja studija nije direktno istraživala ovaj put, ali ga predlaže kao moguću liniju istraživanja za buduće prospektivne studije.
U drugom scenariju, izloženost testosteronu može delovati kao zaštitni agens protiv upale. Inflamatorni molekuli mogu izazvati degradaciju hrskavice aktiviranjem enzima koji razgrađuju ekstracelularni matriks hrskavice.
Testosteron se vezuje za specifične androgene receptore, formirajući aktivne komplekse koji regulišu ekspresiju gena. Androgeni, uključujući testosteron, su prirodni imunosupresivni agensi koji direktno utiču na imuni sistem ili regulišu nivoe citokina i funkciju limfocita.
Autori sugerišu da bi ovo moglo doprineti da muškarci budu manje podložni autoimunim bolestima menjanjem puteva imunog odgovora, iako je potvrda ove ideje bila van okvira trenutne studije.
Osteoartritis je uobičajena patologija koja se javlja kod većine ljudi starijih od 65 godina. Primarni simptomi uključuju bol u zglobovima i ukočenost, iako stanje ima širok spektar povezanih tkiva i manifestacija specifičnih za lokaciju koje uključuju hrskavicu, kosti, mišiće, ligamente i druga zglobna tkiva.
Tretiranje osteoartritisa kao bolesti je složeno delimično zato što ga definišu simptomi, a ne uzroci. Karakteristike osteoartritisa, pošto zahvata različite zglobne lokacije, mogu izgledati kao primarno ili sekundarno stanje, uzrokujući oštećenje tkiva kroz upalu ili kao rezultat oštećenih tkiva koje dovode do upale.
Kako istraživanje napreduje, mogu se identifikovati različiti uzroci i uticaji simptoma kako bi bili dostupni ciljaniji tretmani i metode prevencije.
