Albanski premijer Edi Rama pozvao je u sredu NATO da dodatno ojača svoje trupe na Kosovu i obezbedi granice zemlje sa Srbijom, upozoravajući da bi nedavno etničko nasilje na Kosovu moglo potencijalno da izazove širi sukob na Balkanu.
Granica Kosova sa Srbijom je „van kontrole“, rekao je Rama nakon neformalnog sastanka zapadnobalkanskih članica NATO-a u Severnoj Makedoniji.
On je rekao da je granica korišćena za mnoge ilegalne aktivnosti, uključujući šverc droge i oružja i infiltraciju ultranacionalista, što bi moglo dovesti do „velikih nemira“ u regionu.
Kosovo, sa većinskim stanovništvom etničkim Albancima, bivša je srpska pokrajina koja je proglasila nezavisnost.
Tenzije su i dalje visoke, nasilje se dva puta rasplamsalo poslednjih meseci, a zapadne zemlje strahuju da bi Rusija mogla da pokuša da podstakne sukob na Balkanu kako bi skrenula pažnju sa rata u Ukrajini.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, koji je prisustvovao sastanku u prestonici Severne Makedonije, Skoplju, insistirao je posle razgovora u sredu da NATO ne vidi nikakvu vojnu pretnju svojim saveznicima na Zapadnom Balkanu.
Ali vidimo rastuće tenzije, posebno na Kosovu“, rekao je Stoltenberg.
On je rekao da je NATO pojačao svoje vojno prisustvo na Kosovu, uspostavljeno nakon bombardovanja Srbije 1999. godine, sa oko 1.000 dodatnih vojnika i težim naoružanjem.
„Naravno da smo oprezni. Pomno pratimo situaciju i sigurno ćemo učiniti sve što je potrebno da zaštitimo i odbranimo naše saveznike“, rekao je Stoltenberg.
Tokom posete Kosovu u ponedeljak, Stoltenberg je rekao da NATO razmatra da tamo rasporedi dodatne mirovne snage. On je u utorak u Beogradu rekao da su nedavna izbijanja nasilja na Kosovu neprihvatljiva i da odgovorni treba da odgovaraju.
U pregovorima u sredu u Skoplju učestvovali su Rama, premijeri Severne Makedonije i Crne Gore Dimitar Kovačevski i Milojko Spajić, kao i predsednik Hrvatske Zoran Milanović.
U septembru je na severu Kosova došlo do sukoba sa pucnjavom nepoznatih naoružanih ljudi, usled čega je ubijen kosovski policajac. Priština tvrdi da su nepoznate osobe delovale po nalogu Srbije sa namerom da destabilizuju situaciju u regionu.
Za Kosovo je problematično pitanje davanja posebnog statusa severnim opštinama naseljenim uglavnom Srbima, jer vidi pretnju pritiska Beograda. Srbija, pak, ne priznaje nezavisnost Kosova i naziva ga autonomnom regijom u svom sastavu.
