Teret smrtnosti od toplote tokom leta 2022. u Evropi je možda premašio 70.000 smrtnih slučajeva, prema studiji koju je vodio Institut za globalno zdravlje Barselone (ISGlobal).
Autori studije, objavljene u The Lancet Regional Health—Europe, revidirali su naviše početne procene mortaliteta povezane sa rekordnim temperaturama 2022. godine na evropskom kontinentu. Studija je naslovljena „Učinak vremenske agregacije podataka za procenu uticaja promena temperatura u Evropi: studija epidemiološkog modeliranja“.
U ranijoj studiji, objavljenoj u Nature Medicine, isti tim je koristio epidemiološke modele primenjene na nedeljne podatke o temperaturi i mortalitetu u 823 regiona u 35 evropskih zemalja i procenio je da je broj prevremenih smrti povezanih sa toplotom u 2022. godini iznosio 62.862.
U toj studiji, autori su priznali da bi se očekivalo da će upotreba nedeljnih podataka potceniti smrtnost uzrokovanu toplotom, i istakli su da su potrebni dnevni podaci o vremenskim serijama da bi se tačno procenio uticaj visokih temperatura na smrtnost.
Cilj nove studije bio je da se razvije teorijski okvir sposoban da kvantifikuje greške koje proizilaze iz upotrebe agregiranih podataka, kao što su nedeljne i mesečne vremenske serije temperature i mortaliteta. Modeli zasnovani na vremenski agregiranim podacima su korisni jer su agregirani podaci dostupni u realnom vremenu od institucija kao što je Eurostat, što olakšava kvantifikaciju opasnosti po zdravlje u roku od nekoliko dana od njenog pojavljivanja.
Da bi razvio teorijski okvir, istraživački tim je agregirao dnevne temperature i podatke o mortalitetu iz 147 regiona u 16 evropskih zemalja. Zatim su analizirali i uporedili procene mortaliteta od toplote i hladnoće prema različitim nivoima agregacije: dnevno, nedeljno, dvonedeljno i mesečno.
Analiza je otkrila razlike u epidemiološkim procenama prema vremenskoj skali agregacije. Konkretno, utvrđeno je da nedeljni, dvonedeljni i mesečni modeli potcenjuju efekte toplote i hladnoće u poređenju sa dnevnim modelom i da se stepen potcenjivanja povećava sa dužinom perioda agregacije.
Konkretno, za period 1998–2004, dnevni model procenjuje godišnji mortalitet od hladnoće i toplote od 290.104 i 39.434 prevremenih smrti, respektivno, dok je nedeljni model potcenjivao ove brojke za 8,56% i 21,56%, respektivno.
„Važno je napomenuti da su razlike bile veoma male tokom perioda ekstremne hladnoće i vrućine, kao što je leto 2003, kada je potcenjivanje nedeljnog modela podataka bilo samo 4,62%“, objašnjava Džoan Balester Klaramunt, istraživač ISGlobal koji vodi projekat EARLI-ADAPT Evropskog istraživačkog saveta.
Tim je koristio ovaj teorijski okvir da revidira teret mortaliteta koji se pripisuje rekordnim temperaturama koje su doživjele 2022. godine u njihovoj ranijoj studiji. Prema proračunima napravljenim po novom metodološkom pristupu, ta studija je potcenila mortalitet od toplote za 10,28%, što bi značilo da je stvarni teret mortaliteta od toplote u 2022. godini, procenjen korišćenjem modela dnevnih podataka, iznosio 70.066 umrlih, a ne 62.862 smrtna slučaja prema prvobitnoj proceni.
„Uopšteno govoreći, ne nalazimo modele zasnovane na mesečnim agregiranim podacima korisnim za procenu kratkoročnih efekata temperatura okoline“, objašnjava Balester.
„Međutim, modeli zasnovani na nedeljnim podacima nude dovoljnu preciznost u procenama mortaliteta da bi bili korisni u praksi u realnom vremenu u epidemiološkom nadzoru i da informišu javne politike kao što je, na primer, aktiviranje planova za vanredne situacije za smanjenje uticaja toplotnih talasa i prehlade“.
Prednost u ovoj oblasti istraživanja je mogućnost korišćenja nedeljnih podataka jer se istraživači često susreću sa birokratskim preprekama koje otežavaju ili onemogućavaju dizajniranje velikih epidemioloških studija na osnovu dnevnih podataka.
Prema Balesteru, kada dnevni podaci nisu dostupni, korišćenje nedeljnih podataka, koji su za Evropu lako dostupni u realnom vremenu, predstavlja rešenje koje može da ponudi „dobru aproksimaciju procena dobijenih korišćenjem modela dnevnih podataka“.
