Eksplicitni sadržaj je dugo bio karakteristika interneta i društvenih medija, a izloženost mu mladih ljudi je stalna briga.
Ovo pitanje je ponovo zauzelo centar pažnje sa meteorskim usponom TikToka. Uprkos naporima da se moderira sadržaj, čini se da je primarni fokus TikTok-a i dalje na maksimalnom angažovanju korisnika i saobraćaju, a ne na stvaranju bezbednog okruženja za korisnike.
Kao najbolja aplikacija za društvene mreže koju koriste tinejdžeri, prisustvo eksplicitnog sadržaja na TikToku može dovesti mlade korisnike u opasnost. I dok se TikTok i regulatori trude da uhvate korak sa potrebama umerenosti, na kraju je na roditeljima i korisnicima da se kreću kroz ove štete na mreži.
TikTok se oslanja na automatizovanu i ljudsku moderaciju da bi identifikovao i uklonio sadržaj koji krši njegove smernice zajednice. Ovo uključuje golotinju, pornografiju, seksualno eksplicitan sadržaj, seksualne radnje bez pristanka, deljenje intimnih slika bez pristanka i seksualno nagovaranje. Smernice zajednice TikTok-a kažu: „Ne dozvoljavamo zavodljive performanse ili aluzije na seksualnu aktivnost mladih ljudi, ili korišćenje seksualno eksplicitnih narativa od strane bilo koga.“
Međutim, Tiktok-ov automatizovani sistem moderiranja nije uvek precizan. To znači da koristan materijal kao što je LGBTK+ sadržaj i sadržaj zdravog seksualnog obrazovanja može biti pogrešno uklonjen dok eksplicitan, štetan sadržaj prođe kroz pukotine.
Iako TikTok ima ljudski proces pregleda za kompenzaciju algoritamskih nedostataka, ovo je sporo i dugotrajno, što uzrokuje kašnjenja. Mladi ljudi mogu biti izloženi eksplicitnom i štetnom sadržaju pre nego što se on ukloni.
Moderiranje sadržaja je dodatno komplikovano korisničkim taktikama kao što je „algospeak“, koji se koristi da bi se izbeglo pokretanje algoritamskih filtera koji se postavljaju da bi se otkrio neprikladan sadržaj. U ovom slučaju, algogovor može uključivati korišćenje internet slenga, kodova, eufemizama ili emodžija za zamenu reči i fraza koje se obično povezuju sa eksplicitnim sadržajem.
Mnogi korisnici takođe pribegavaju algospeku jer smatraju da je TikTok algoritamsko moderiranje pristrasno i nepravedno prema marginalizovanim zajednicama. Korisnici su prijavili dvostruki standard, pri čemu je TikTok potisnuo obrazovni sadržaj u vezi sa LGBTK+ zajednicom, dok je dozvolio da štetni sadržaj ostane vidljiv.
TikTok-ove smernice o seksualno eksplicitnim pričama i seksualizovanom poziranju su dvosmislene. A njegov proces verifikacije starosti se oslanja na samoprijavljenu starost koju korisnici mogu lako zaobići.
Mnogi TikTok kreatori, uključujući kreatore pornografije, koriste platformu da promovišu sebe i svoj sadržaj na drugim platformama kao što su PornHub ili OnliFans. Na primer, kreator @jennikrated objavljuje sugestivan i hiperseksualan sadržaj. Ona sebe naziva „tatinom devojčicom“ i predstavlja se mlađom nego što jeste.
Takav sadržaj je popularan na TikTok-u. Promoviše nezdrave stavove prema seksu i pristanku i održava štetne rodne stereotipe, kao što je sugerisanje da žene treba da budu podložne muškarcima.
Mladi momci koji se bore sa problemima mentalnog zdravlja i usamljenošću posebno su podložni „podsticanju“ retorike i mizoginih stavova pojačanih kroz TikTok. Kontroverzne ličnosti kao što su Endru Tejt i Rasel Hartli i dalje se promovišu algoritmima, podstičući saobraćaj i podržavajući komercijalne interese TikToka.
Prema Business Insider-u, video snimci sa Tejtom su pregledani više od 13 milijardi puta do avgusta 2022. Ovaj sadržaj nastavlja da kruži iako je Tejt zabranjen.
Zagovornici samoproglašenih muških prava usredsređuju svoj sadržaj na antifeministički diskurs, hipermaskulinitet i hijerarhijske rodne uloge. Ono što može izgledati kao memovi i „zabava“ može desenzibilisati mlade dečake na kulturu silovanja, nasilje u porodici i toksičnu muškost.
TikTok-ova promocija idealističkog i seksualizovanog sadržaja takođe je štetna za samopercepciju mladih žena i kueer mladih. Ovaj sadržaj prikazuje nerealne telesne standarde, što dovodi do poređenja, povećanog nezadovoljstva telom i većeg rizika od razvoja poremećaja u ishrani.
Zbog svoje popularnosti, TikTok nudi jedinstvenu priliku da pomogne u širenju obrazovnog sadržaja o seksu. Doktori i ginekolozi koriste hashtagove kao što je #obgin da dele sadržaj o seksualnom zdravlju, uključujući teme kao što su pristanak, kontracepcija i stigme oko seksa.
Dr Ali, na primer, obrazuje mlade žene o menstruaciji i kontroli rađanja, i zagovornik je obojenih žena. Sriha Srinivasan promoviše seksualno obrazovanje za srednjoškolce i raspravlja o mitovima o seksu, pristanku, polno prenosivim infekcijama, periodima i reproduktivnoj pravdi.
Milli Evans je kueer, nebinarni, autistični kreator seksualnih sadržaja koji koristi TikTok da se zalaže za inkluzivno seksualno obrazovanje. Pokrivaju teme kao što su zlostavljanje u porodici, pristanak u kueer vezama, rodni i seksualni identiteti, seksualne igračke bezbedne za telo i trans i nebinarna prava.
Ovo su samo neki primeri kako TikTok može biti prostor za informativni, inkluzivni i seksualno pozitivan sadržaj. Međutim, takav sadržaj možda neće dobiti isti angažman kao razvratniji video snimci koji privlače pažnju jer je, kao i većina aplikacija za društvene mreže, TikTok optimizovan za angažovanje.
Platforme društvenih medija suočavaju se sa značajnim izazovima u efikasnom moderiranju štetnog sadržaja. Oslanjanje na platforme za samoregulaciju nije dovoljno, tako da regulatorna tela moraju da uđu.
Australijski komesar za e-bezbednost je preuzeo aktivnu ulogu obezbeđujući smernice i resurse za roditelje i korisnike i vršio pritisak na platforme kao što je TikTok da uklone štetan sadržaj. Oni takođe predvode u rešavanju materijala o seksualnom zlostavljanju dece generisanog veštačkom inteligencijom na društvenim medijima.
Kada je u pitanju TikTok, naše napore treba uložiti u opremanje mladih korisnika veštinama medijske pismenosti koje im mogu pomoći da budu bezbedni.
Za decu mlađu od 13 godina, na roditeljima je da odluče da li će dozvoliti pristup. Vredi napomenuti da sam TikTok ima starosnu granicu od 13 godina, a Common Sense Media ne podstiče upotrebu dece mlađe od 15 godina. Ako roditelji odluče da dozvole pristup detetu mlađem od 13 godina, trebalo bi da aktivno prate aktivnosti deteta.
Iako bi ograničavanje upotrebe aplikacija moglo izgledati kao brzo rešenje, naše istraživanje je pokazalo da ograničenja društvenih medija mogu da zaoštre odnose roditelja i dece. Roditeljima je bolje da preduzmu proaktivne korake kao što su otvorene diskusije, izgradnja poverenja i edukacija sebe i svoje dece o riziku na mreži.
