Prva grupa od 26 Bosanaca i njihovih palestinskih rođaka koji su zaglavljeni u Gazi stigla je u ponedeljak u bosansku prestonicu Sarajevo, nakon što su prošle nedelje evakuisani u Egipat posle nedelja čekanja.
Nakon detaljnih medicinskih pregleda na sarajevskom aerodromu, evakuisani su se ponovo okupili sa porodicama i prijateljima koji su ih sa nestrpljenjem čekali. Oni bez rođaka u Bosni biće smešteni u izbegličkom centru, rekli su zvaničnici.
Druga grupa od 11 evakuisanih iz Gaze trebalo je da stigne kasnije u ponedeljak, rekao je novinarima ministar inostranih poslova Elmedin Konaković.
„U pojasu Gaze sam već 40 dana rata“, rekao je Kaled Mosleh, Palestinac sa bošnjačkim prebivalištem koji je otišao u Gazu da poseti bolesnu majku i tamo zaglavio. Mosleh je završio Medicinski fakultet u Sarajevu i živi u Bosni sa suprugom Bosankom i petoro djece.
„Situacija je veoma teška“, rekao je on o životu u Gazi. „Kada mislite da ćete stradati dva, tri puta dnevno, to je nezamislivo. Humanitarna situacija je nikakva, smrdi se na smrt na ulicama Gaze, smrt je svuda.“
Njegovi sinovi Halid (29) i Salahudin (20) nisu mogli da sakriju suze kada su zagrlili oca.
„Prošli mesec je bio kao pakao“, rekao je Halid za Rojters, objašnjavajući da su primili samo kratku tekstualnu poruku koja dokazuje da je njihov otac živ.
Imad Sehada, stanovnik Bosne koji je rođen u Gazi, čekao je dolazak svojih rođaka. Njegova cela porodica je i dalje u severnoj Gazi i bilo im je teško da dođu do graničnog prelaza Rafa sa Egiptom na jugu, rekao je on.
Bosanci suosjećaju sa teškoćama stanovnika Gaze, nakon što su izdržali razorni rat 1990-ih u kojem je ubijeno oko 100.000 ljudi, a 2 miliona preseljeno, a Sarajevo je bilo pod najdužom opsadom u modernoj istoriji.
Sumeja Hadžić-Jusufović, ogrnuta palestinskom zastavom, došla je na aerodrom sa korpom slatkiša koju su njena deca spakovala za decu evakuisanu iz Gaze.
„Bila sam prinuđena da dođem“, rekla je.
Iako je sretan što se ponovo ujedinio sa svojom bosanskom porodicom, Mosleh je rekao da mu srce krvari za njegovu porodicu u Gazi. „Čovek na neki način ne zna da li je srećan ili tužan“, rekao je on.
