Rastuće cene šećera ostavile su Ishaku Abdulrahimu malo izbora. Povećanje cene hleba značilo bi pad prodaje, pa je nigerijski pekar odlučio da prepolovi svoju proizvodnju.
Za desetine drugih pekara koji se bore da opstanu dok trpe veće troškove goriva i brašna, stratosferske cene šećera su se pokazale kao poslednja kap i one su zauvek zatvorene.
Šećer je potreban za pravljenje hleba, koji je osnovna namirnica za 210 miliona stanovnika Nigerije, a za mnoge koji se bore da stave hranu na sto, on nudi jeftin izvor kalorija. Rast cena šećera — povećanje od 55% za dva meseca — znači manje pekara i manje hleba.
„To je veoma ozbiljna situacija“, rekao je Abdulrahim.
Šećerom se širom sveta trguje po najvišim cenama od 2011, uglavnom zbog manjih globalnih zaliha nakon neuobičajeno suvog vremena koje je oštetilo žetvu u Indiji i Tajlandu, drugom i trećem po veličini svetskim izvoznicima.
Ovo je samo najnoviji hit za zemlje u razvoju koje se već suočavaju sa nestašicom osnovnih namirnica poput pirinča i zabranom trgovine hranom koje su doprinele inflaciji hrane. Sve to doprinosi nesigurnosti hrane zbog kombinovanih efekata prirodnog klimatskog fenomena El Nino, rata u Ukrajini i slabijih valuta. Bogatije zapadne zemlje mogu da apsorbuju veće troškove, ali siromašnije se bore.
Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu predviđa pad globalne proizvodnje šećera od 2% u sezoni 2023-24, u poređenju sa prethodnom godinom, što će dovesti do gubitka od oko 3,5 miliona metričkih tona (3,8 miliona američkih tona), rekao je Fabio Palmeri , FAO istraživač globalnog tržišta roba. Šećer se sve više koristi za biogoriva kao što je etanol, tako da su globalne rezerve šećera najniže od 2009.
Brazil je najveći izvoznik šećera, ali će njegova žetva pomoći da se popune praznine kasnije 2024. Do tada, zemlje zavisne od uvoza — poput većine onih u podsaharskoj Africi — ostaju ranjive.
Nigerija, na primer, kupuje 98% svog sirovog šećera od drugih zemalja. Godine 2021. zabranio je uvoz rafinisanog šećera koji je bio u suprotnosti sa planom za jačanje domaće prerade šećera i najavio projekat od 73 miliona dolara za proširenje infrastrukture šećera. Ali to su dugoročne strategije. Trgovci iz Abudže kao što je Abba Usman sada se suočavaju sa problemima.
Ista vreća šećera od 50 kilograma (110 funti) koju je Usman kupio pre nedelju dana za 66 dolara sada košta 81 dolar. Kako cene rastu, njegovih kupaca je sve manje.
„Cena raste svakim danom, a mi ne znamo zašto“, rekao je Usman.
Delimično je to zbog El Nina, prirodnog fenomena koji menja globalne vremenske obrasce i može izazvati ekstremne vremenske uslove u rasponu od suše do poplava. Naučnici veruju da klimatske promene čine El Nino jačim.
Indija je izdržala svoj najsušniji avgust u poslednjih više od jednog veka, a usevi u zapadnoj državi Maharaštra, koja čini više od trećine proizvodnje šećerne trske, zakržljali su tokom ključne faze rasta.
Indijska proizvodnja šećera će verovatno pasti za 8% ove godine, prema Indijskom udruženju šećerana. Najnaseljenija nacija na svetu je i najveći potrošač šećera i sada ograničava izvoz šećera.
Na Tajlandu su efekti El Nina u ranoj fazi vegetacije promenili ne samo količinu već i kvalitet žetve, rekao je Naradhip Anantasuk, lider Tajlandskog udruženja šećerana. On očekuje da će samo 76 miliona metričkih tona (84 miliona američkih tona) šećerne trske biti mleveno u sezoni žetve 2024, u poređenju sa 93 miliona metričkih tona (103 miliona američkih tona) ove godine.
Izveštaj američkog Ministarstva poljoprivrede predviđa pad proizvodnje na Tajlandu od 15 odsto u oktobru.
Tajland je za nekoliko dana preokrenuo povećanje cena šećera, nametnuvši kontrolu cena po prvi put od 2018. Anantasuk je rekao da bi to obeshrabrilo poljoprivrednike da uzgajaju šećer tako što će ograničiti njihov prihod.
„To je kao sprečavanje industrije da raste, sprečavanje otvorene konkurencije“, rekao je on.
Veleprodajnim cenama je dozvoljeno da rastu kako bi se poljoprivrednicima pomoglo da se nose sa većim troškovima — delom zbog zahteva vlade da ne spaljuju svoja polja, što žetvu čini jeftinijom, ali veliki deo Tajlanda obavija gust smog.
Gledajući unapred, predviđa se da će žetva u Brazilu biti 20% veća od prošlogodišnje, rekla je Keli Gouri, viši istraživač u kompaniji Gro Intelligence za poljoprivredne podatke i analitiku. Ali pošto se zemlja nalazi na južnoj hemisferi, povećanje globalnih zaliha neće doći do marta.
To je zbog povoljnog vremena ranije ove godine u Brazilu, uz povećanje površina na kojima je zasađena šećerna trska, prema USDA.
Narednih nekoliko meseci je najveća briga, rekao je Palmeri iz FAO-a. Rast stanovništva i sve veća potrošnja šećera dodatno će opteretiti rezerve šećera, rekao je on.
Svet sada ima manje od 68 dana šećera u zalihama da bi zadovoljio svoje potrebe, u poređenju sa 106 dana kada su oni počeli da opadaju 2020. godine, prema podacima USDA.
„Na najnižem je nivou od 2010. godine“, rekao je Džozef Glauber, viši naučni saradnik na Međunarodnom institutu za istraživanje politike hrane.
Indonezija — najveći uvoznik šećera prošle godine, prema USDA — smanjila je uvoz, a Kina, drugi uvoznik, bila je prinuđena da otpusti šećer iz svojih zaliha kako bi nadoknadila visoke cene na domaćem tržištu, prvi put u šest godina, Palmeri rekao.
Za neke zemlje uvoz skupljeg šećera troši rezerve u stranoj valuti poput dolara i evra koje su takođe potrebne za plaćanje nafte i drugih ključnih proizvoda, rekao je El Mamun Amruk, ekonomista FAO.
To uključuje Keniju. Nekada samodovoljna šećerom, sada uvozi 200.000 metričkih tona (110.000 američkih tona) godišnje iz regionalnog trgovinskog bloka. Vlada je 2021. ograničila uvoz kako bi zaštitila lokalne poljoprivrednike od strane konkurencije, ali je poništila tu odluku pošto su se žetve smanjile zbog nedovoljne kiše i lošeg upravljanja.
Količina šećera mlevenog u Keniji konstantno je opadala od juna do avgusta. Kao kompenzaciju, mesečni uvoz se udvostručio od septembra do oktobra. U međuvremenu, vreća lokalnog šećera od 50 kilograma (110 funti) udvostručila se na 60 dolara, rekao je prodavac Džozef Kuraru.
U najvećoj afričkoj ekonomiji, borba nigerijskih pekara je mikrokosmos efekata rastućih troškova hrane i goriva i ogromnog uticaja visokih cena šećera jer je tako sveprisutan. Mnoge pekare u Abudži koriste šećer i za zaslađivanje kolača i za hranjenje kvasca koji čini da se hleb diže.
Hleb je često jedina hrana koju siromašna domaćinstva mogu priuštiti. Kada pekari podignu cene hleba, kao što su to učinili za 15 odsto ranije ove godine, neki ljudi ogladneju.
Ne prenositi veće troškove nije opcija, rekao je Mansur Umar, predsednik Nigerijskog udruženja pekara.
„Ne postoji način da kupujete visoko, a prodajete nisko“, rekao je on.
