Nedavni gest dobrodošlice pape Franje za transrodne katolike snažno je odjeknuo u radničkoj klasi, primorskom gradu južno od Rima, gde je zajednica trans žena pronašla pomoć i nadu kroz izvanredan odnos sa papom. tokom najmračnijih vremena pandemije.
Zahvaljujući lokalnom parohijskom svešteniku, ove žene sada mesečno posećuju Franjinu opštu audijenciju u sredu, gde im se daju VIP mesta. Svakog dana dobijaju lekove, gotovinu i šampon. Kada je COVID-19 udario, Vatikan ih je autobusom prebacio u svoju zdravstvenu ustanovu kako bi mogli da budu vakcinisani pre većine Italijana.
Ove žene – od kojih su mnoge migranti iz Latinske Amerike i rade kao prostitutke – pridružiće se u nedelju preko 1.000 drugih siromašnih i beskućnika u dvorani Vatikana kao Franjine gošće na ručku povodom obeležavanja Svetskog dana siromašnih Katoličke crkve. Za marginalizovanu trans zajednicu u Torvajanici, to je samo najnoviji gest uključivanja od strane pape koji je dopiranje do LGBTK+ zajednice učinio zaštitnim znakom svog papstva, rečima i delom.
„Ranije je crkva bila zatvorena za nas. Nisu nas videli kao normalne ljude, videli su nas kao đavola“, rekla je Andrea Paola Tores Lopez, kolumbijska transrodna žena poznata kao Konsuelo, čija je kuhinja ukrašena slikama Isusa. „Tada je stigao papa Franja i vrata crkve su nam se otvorila.
Najnovija Franjina inicijativa bio je dokument iz Vatikanske doktrine u kojem se tvrdi da, pod nekim okolnostima, transrodne osobe mogu biti krštene i mogu služiti kao kumovi i svedoci na venčanjima. To je usledilo nakon još jedne nedavne izjave samog pape da bi istopolni parovi mogli da dobiju crkvene blagoslove.
U oba slučaja, nove izjave su poništile apsolutne zabrane da transrodnim osobama služe kao kumovi koje je izdala kancelarija za doktrinu Vatikana 2015. godine i na blagoslove istopolnih osoba objavljene 2021. godine.
Istaknute LGBTK+ organizacije pozdravile su Fransisovu poruku o inkluzivnosti, s obzirom na to da se gej i transrodni ljudi dugo osećaju izopštenim i diskriminisanim od strane crkve koja zvanično uči da su homoseksualni činovi „suštinski poremećeni“.
Počevši od svog čuvenog komentara „Ko sam ja da sudim“ iz 2013. o navodnom gej svešteniku, do njegove tvrdnje u januaru da „biti homoseksualac nije zločin“, Fransis je razvio svoju poziciju da sve više jasno stavi do znanja da svi – „todos, todos, todos” — je dete Božije, voljeno je od Boga i dobrodošlo u crkvu.
Taj stav bez osuđivanja ne deli nužno ostatak Katoličke crkve. Nedavni vatikanski skup biskupa i laika, poznat kao sinod, povukao je jezik koji eksplicitno poziva na dobrodošlicu LGBTK+ katolicima. Konzervativni katolici, uključujući kardinale, snažno su doveli u pitanje njegov pristup. A analiza istraživačkog centra Pev iz 2022. godine pokazala je da većina američkih katolika, ili 62 odsto, veruje da je to da li je osoba muškarac ili žena zavisi od pola koji mu je dodeljen pri rođenju, dok je samo manjina, 37 odsto, rekla da se to može promeniti.
Nakon njegove najnovije izjave o učešću trans osoba u crkvenim sakramentima, GLAAD i DignitiUSA rekli su da će Fransisov ton uključivanja poslati poruku političkim i kulturnim liderima da okončaju svoj progon, isključenje i diskriminaciju transrodnih osoba.
Za trans zajednicu u Torvajanici, to je bila ličnija poruka, konkretan znak da ih je papa poznavao, da je čuo njihove priče i želeo da im stavi do znanja da su deo njegove crkve.
Karla Segovija, 46-godišnja argentinska seksualna radnica, rekla je za transrodne žene poput nje da je kumstvo najbliža stvar koju će ikada dobiti da ima svoje dete. Rekla je da su joj nove norme učinile da se oseća ugodnije da se možda jednog dana u potpunosti vrati veri u koju je krštena, ali je odustala nakon što je izašla kao trans.
„Ova norma pape Franje me približava pronalaženju apsolutnog spokoja“, rekla je ona, za koju smatra da je neophodno da bi se u potpunosti pomirila sa verom.
Klaudija Vitorija Salas, 55-godišnja transrodna krojačica i čistačica, rekla je da je već bila kum troje svojih nećaka i nećaka kod kuće u Huhuiu, na severu Argentine. Zagrcnula se prisećajući se da je njena zarada od nekadašnjeg rada kao prostitutke omogućila školovanje njenih kumčeta.
„Biti kum je velika odgovornost, to je zauzeti mesto majke ili oca, to nije igra“, rekla je dok joj se glas slomio. „Morate izabrati prave ljude koji će biti odgovorni i sposobni, kada roditelji nisu tu, da pošalju decu u školu i obezbede im hranu i odeću.
Francisovo neobično prijateljstvo sa trans zajednicom Torvaianica započelo je tokom stroge italijanske izolacije zbog COVID-19, kada su se jedna, pa dve, a zatim i više seksualnih radnica pojavile u crkvi velečasnog Andrea Conocchia na glavnom gradskom trgu tražeći hranu, jer su izgubio sve izvore prihoda.
Vremenom je Kanokija upoznao žene i kako su se pandemija i ekonomske poteškoće nastavljale, ohrabrio ih je da pišu Franji i traže šta im je potrebno. Jedne noći seli su oko stola i sastavljali svoja pisma.
„Stranice pisama prva četiri bile su okupane suzama“, priseća se on. „Zašto? Zato što su mi rekli „Oče, stidim se, ne mogu da kažem papi šta sam uradio, kako sam živeo“.
Ali jesu, a prva pomoć stigla je od papinog glavnog milostinjera, koji je potom pratio žene na vakcinama protiv COVID-19 godinu dana kasnije. U vreme pandemije, mnogim ženama nije bilo zakonski dozvoljeno da žive u Italiji i nisu imale pristup vakcini.
Na kraju je Franjo zatražio da ih upozna.
Salas je bio među onima koji su primili ubod u Vatikanu, a zatim se pridružili grupi iz Torvajanice kako bi zahvalili Franji na opštoj audijenciji 27. aprila 2022. Ona je argentinskom papi donela tanjir domaće pileće empanade, tradicionalnu udobnu hranu iz njihove zajedničke domovina.
Pokazujući fotografiju razmene na svom telefonu, Salas se prisetila šta je Frensis uradio sledeće: „Rekao je gospodinu koji prima poklone da ih ostavi kod njega, rekavši ’Vodim ih sa sobom na ručak‘“, rekla je ona. „U tom trenutku sam počeo da plačem.“
Za Kanokiju, Francisov odgovor Salasu i ostalima duboko ga je promenio kao sveštenika, učeći ga vrednosti slušanja i pažnje prema životima i teškoćama svog stada, posebno onih koji su najviše na margini.
Za žene, to je jednostavno priznanje da su važne.
„Bar nas se sećaju, da smo na Zemlji i da nismo napušteni i prepušteni na milost i nemilost vetru“, rekao je Tores Lopez.