Premijer Hrvatske i predsednik vladajuće Hrvatske demokratske zajednice Andrej Plenković izjavio je danas na obeležavanju Dana sećanja na žrtvu Vukovara 1991, da taj grad mora da bude mesto zajedništva a ne podela, kao i da su u Koloni sećanja kojom se obeležava stradanje grada svi dobrodošli.
„I svi su u koloni dobrodošli, kao što su dobrodošli svih ovih godina“, rekao je Plenković povodom odluke gradonačelnika Vukovara Ivana Penave iz desničarskog Domovinskog pokreta da ove godine kolonu predvode pripadnici „Hrvatskih odbrambenih snaga“ (HOS), paravojne jedinice iz rata devedesetih koja u svom grbu ima ustaški pozdrav „Za dom spremni“.
Pročitajte još: Uhapšen bivši direktor policije Crne Gore Region pre 38 min 3 Region pre 38 min 3 U Vukovaru s gradilišta oterani radnici iz Srbije, imali ambleme sa srpskom zastavom Region 21:20 68 Region 21:20 68
Na pitanje novinara smeta li mu taj ustaški pozdrav na amblemu HOS, Plenković je odgovorio je ta tema „apsolvirana“ ;i da su oznaku „limitirali na ono što je bilo 1991, a one druge konotacije su neprihvatljive i štetne za Hrvatsku“, prenela je agencija Hina.
„Ja se nadam da velika većina hrvatskih građana to zna i shvata“, rekao je premijer.
Na pitanje o odluci predstavnika Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS), koja je deo vladajuće koalicije, da ne dođe na komemoraciju u Vukovaru, Plenković je rekao da je to njihova odluka.
„Predstavnici SDSS-a su više puta bili u Koloni“, rekao je Plenković dodavši da ne vidi šta se to promenilo.
U Vukovaru je danas kompletan državni vrh na čelu s predsednikom Zoranom Milanovićem, premijerom Andrej Plenkovićem i predsednikom Sabora Gordanom Jandrokovićem.
Centralni program obeležavanja održan je u dvorištu vukovarske bolnice, a potom je usledila Kolona sećanja koja prolazi centralnim gradskim ulicama do 5,5 kilometara udaljenog Memorijalnog groblja žrtava iz Domovinskog rata.
Prema izveštajima medija, u Vukovaru su se okupile na desetine hiljada građana iz cele zemlje.
Portal Indeks preneo je da je manji deo okupljenih uzvikivao „Za dom spremni“ i to tokom prolaska pripadnika HOS-a koji su nosili zastave svoje ratne jedinice na kojima je taj ustaški pozdrav.
Uoči Dana sećanja na žrtvu Vukovara političke tenzije izazvale su najave Domovinskog pokreta da će živim zidom sprečiti SDSS da polaganjem venca u Dunav, 17. novembra, dan uoči Dana sećanja, oda počast svim žrtvama, ali i Penavina najava da će ove godine Kolonu sećanja u Vukovaru predvoditi pripadnici HOS, što su kritkovale vladajuće stranke i opozicija smatrajući da koristi Vukovar u predizborne svrhe.
Opozicione stranke levog centra posebno su problematizovala ustaški pozdrav u oznakama te ratne jedinice.
SDSS, koja je deo vladajuće koalicije, juče je saopštila da ove godine neće polagati vence u Dunav u Vukovaru, ali ni učestvovati u kolonama sećanja u Vukovaru i Škabrnji.
U Hrvatskoj se 18. novembra obeleževa Dan sećanja na žrtve Domovinskog rata i Dan sećanja na žrtvu Vukovara i Škabrnje i neradni je dan.
Dan sećanja na žrtvu Vukovara obeležava se na dan kada su, posle tromesečne opsade, u taj gotovo razrušen hrvatski grad ušli pripadnici tadašnje Jugoslovenske narodne armije (JNA) i srpskih paravojnih formacija.
Vukovar je 1991, od avgusta do 18. novembra, 87 dana bio pod opsadom JNA i paravojnih srpskih formacija. Po podacima vukovarske bolnice, tokom tromesečne opsade poginule su 1.624 osobe, a ranjeno više od 2.500. Oko 5.000 ljudi odvedeno je u logore u Srbiji, a iz grada je proterano oko 22.000 Hrvata i ostalih nesrba. Još se oko 300 osoba vode kao nestale.
Iz vukovarske ratne bolnice JNA je izvela ranjenike, medju kojima su bili i civili, koji su ubijeni na Ovčari u noći od 20. na 21. novembra 1991. Iz masovne grobnice na Ovčari ekshumirano je 200 osoba, a još se traga za posmrtnim ostacima njih oko 70.
Dan sećanja obeležava se i u Škabrnji kod Zadra, gde su pripadnici JNA pod komandom Ratka Mladića i srpskih paravojnih formacija 18. novembra 1991. ubile 43 meštana i 15 pripadnika oružanih snaga. Ubistva su nastavljena I narednih dana, a u susednom Nadinu ubijeno je 14 civila. Prema podacima nevladinih organizacija, do akcije „Oluja“ 1995. u Škabrnji je ubijeno 86 osoba.
