Biti nerealno optimističan mogao bi da zavoli osobu onima oko njih, ali rizično ponašanje koje proizilazi iz toga možda neće uvek slediti savete mudraca. Sada je nova studija povezala viši nivo finansijskog optimizma sa nižim nivoima kognitivnih sposobnosti.
Istraživanje je sproveo Kris Doson, bihejvioralni ekonomista sa Univerziteta Bat u Velikoj Britaniji. Doson je pogledao odgovore na anketu 36.312 pojedinaca u Velikoj Britaniji, upoređujući njihova očekivanja o tome kako će se situacija sa finansijama njihovog domaćinstva promeniti tokom 12 meseci sa realnošću onoga što se zaista dogodilo.
Prikupljeno je i pet mera kognitivnih sposobnosti, testiranjem pamćenja reči, verbalne tečnosti, radne memorije, apstraktne misli i matematičke sposobnosti. Određene sociodemografske i socioekonomske kontrole su primenjene na rezultate, kako bi se omogućile varijacije u godinama, polu, bračnom statusu, veličini domaćinstva i drugim faktorima.
Rezultati su otkrili vezu između kognitivne sposobnosti i koliko je neko bio optimističan ili pesimističan: oni koji su postigli najviše kognitivnih sposobnosti imali su 38,4 posto manje šanse da imaju optimističan način razmišljanja i 53,2 posto veće šanse da imaju pesimistički način razmišljanja, u poređenju sa onima koji su postigli rezultat. najniže.
Oni koji su postigli najviše rezultate na kognitivnim testovima takođe su imali 22 posto veće šanse da budu realisti, koji se smatraju najobjektivnijima u situacijama, a ne previše pozitivni ili negativni.
„Ovo sugeriše da negativne posledice preterano optimističnog načina razmišljanja mogu, delimično, biti nusproizvod istinskog pokretača, niske kognitivne sposobnosti“, piše Doson u svom objavljenom radu.
Kao vrsta, generalno smo skloni da budemo preterani optimisti u vezi sa nekim delovima našeg života, kao što je koliko ćemo živeti ili koliko novca ćemo zaraditi. Taj nerealni način razmišljanja može dovesti do loših odluka – ne uštedeti dovoljno za penziju, na primer.
Takođe dolazi sa nekim prednostima: prethodna istraživanja su sugerisala da je optimizam bolji za naše zdravlje, ili barem neke njegove delove. Sunčani raspoloženje ohrabruje i ljude sa kojima dolazimo u kontakt.
Iako je predviđanje budućnosti teško, jasno je da je u našem sopstvenom interesu da budemo realni u vezi sa finansijskim planiranjem, a barem u ovoj oblasti, pesimisti imaju veće kognitivne sposobnosti, dok optimisti niže kognitivne sposobnosti.
Važno je napomenuti da prikupljanje podataka i naknadni rezultati nisu dovoljno sveobuhvatni da bi dokazali uzročno-posledična veza – da jedan faktor direktno utiče na drugi – ali izgleda da ovde postoji povezanost koju vredi istražiti.
Studija sugeriše da bi pametniji ljudi mogli bolje da drže nerealni optimizam pod kontrolom i sposobniji kada je reč o iskrenoj proceni informacija.
To je pristup koji može dovesti do manje vedrog raspoloženja u kratkom roku, ali do boljeg donošenja odluka na duži rok – sve oblasti koje bi se mogle razmotriti u budućim istraživanjima.
„Dok je nerealni optimizam u vezi sa finansijama domaćinstva vrlo specifična mera optimizma, u meri u kojoj je nerealni optimizam opšteg domena, kognitivna sposobnost takođe može da objasni zašto optimisti ne uspevaju da preduzmu mere predostrožnosti izvan domena finansija, kao što je prestanak pušenja“, piše Doson.
