Naučnici sa Kalifornijskog univerziteta u Dejvisu otkrivaju složenu komunikaciju iza životinjskog mirisa, počevši od guzica domaćih mačaka.
Analizom izlučevina analnih žlezda 23 „učesnika“ mačaka kućnih ljubimaca iz UCD veterinarske medicinske nastavne bolnice, tim istraživača je pokazao korelaciju između nekih vrsta bakterija i sinteze određenih molekula mirisa.
Nalazi upućuju na mogućnost da bakterije u i oko mačjeg anusa mogu proizvesti mirisna isparljiva organska jedinjenja (VOC), koja bi mogla da prenesu vitalne informacije kolegama mačjim njuškama.
U studiji, koju je vodila evoluciona ekologinja Koni Rohas, mlade i stare mačke pokazale su neznatno različite nivoe određenih bakterija u sekretu analnih žlezda, verovatno zbog prirodnih promena koje se dešavaju u telu ili imunološkom sistemu sa godinama.
Iako je veličina uzorka premala da bi se povuklo više veza, istraživači su takođe primetili neke razlike u mikrobnim markerima u anusima gojaznih mačaka i mačaka koje žive samo u zatvorenom prostoru.
Trenutno je nejasno da li su to samo asocijacije, ili izloženost mačke spoljašnjim elementima, kao što su paraziti, ili njeno kardiovaskularno zdravlje na neki način menjaju bakterijsku zajednicu njenog anusa.
Naučnici takođe ne mogu biti sigurni da li ove bakterijske promene direktno dovode do funkcionalnih promena mirisa. Istraživači u UCD-u su bili u mogućnosti da identifikuju samo bakterijske taksone ili genske puteve koji su potencijalno bili uključeni u proizvodnju mirisa.
Potrebno je mnogo više istraživanja da bi se to dvoje povezali, uzročno, a ne samo među domaćim mačkama.
Miris je očigledno veliki deo toga koliko životinja komunicira, a način na koji se ovi nevidljivi signali šalju i primaju predstavlja jedinstven način razumevanja interakcija prirodnog sveta.
Ipak, naučnici su istorijski zanemarili čulo mirisa, ne samo među našim vrstama, već čak i za izuzetno uobičajene i dobro proučene životinje poput ptica.
Neki udžbenici, na primer, još uvek tvrde da ptice ne mirišu, uprkos nedavnim rastućim istraživanjima koja pokazuju koliko je ta pretpostavka pogrešna.
U 2019. godini, studija je otkrila da su simbiotične bakterije kod ptica pevačica direktno odgovorne za proizvodnju hemijskih znakova (verovatno za udvaranje udvarača), pokazujući po prvi put sistematsku uzročnu vezu između rezidentnih bakterija i jedinjenja mirisa.
Isto tek treba da se dokaže za veliku većinu drugih životinja.
Čak i ljudi, koji nemaju tako moćno čulo mirisa kao druge životinje, još uvek imaju nosove koji mogu nekako da identifikuju dostupne udvarače ili nove prijatelje. Neki znaci bolesti u ljudskom telu su takođe povezani sa izrazitim mirisima u telu.
Tim u UCD-u je istakao četiri bakterije za buduća istraživanja, jer su ovi kandidati povezani sa mirisima u analnoj žlezdi mačaka. Na listi se nalaze Corinebacterium frankenforstense , Proteus mirabilis , Lactobacillus johnsonii i Bacteroides fragilis .
Ova poslednja bakterija je takođe izolovana u analnoj žlezdi divlje bengalske mačke u prethodnoj studiji. Ovaj prethodni rad je otkrio da B. fragilis direktno proizvodi slične VOC kao neke od onih pronađenih kod kućnih mačaka.
Trenutna studija je male veličine i nije osigurala da bakterije prikupljene iz analnog sekreta mačaka dolaze upravo iz analne žlezde.
Ipak, Rojas i njene kolege kažu da njihovo istraživanje „popunjava veliku prazninu u literaturi jer je samo nekoliko studija ispitivalo mikrobe ili metabolite u analnim žlezdama mačaka“.
Jednog dana bismo možda čak znali šta mačke ‘govore’ jedna drugoj kada izlažu svoje dupe tuđem nosu.
