infekcija krvotoka koje ubijaju milione ljudi širom sveta svake godine.
Profesor Evangelos Giamarellos-Bourboulis proveo je proteklih 18 godina istražujući novi način lečenja sepse — medicinskog stanja koje ubija oko 11 miliona ljudi širom sveta svake godine. To je skoro petina svih globalnih smrtnih slučajeva.
Sada je Giamarellos-Bourboulis, stručnjak za zarazne bolesti u Univerzitetskoj bolnici Atikon u grčkoj prestonici Atini, možda bliži proboju u okviru istraživačkog projekta.
Sepsa je ekstremni imuni odgovor na infekciju, obično bakterijsku. Pokreće se kada infekcija započne u jednom organu i proširi se po celom telu. Bez brze dijagnoze i medicinskog lečenja, sepsa može brzo dovesti do oštećenja tkiva, otkazivanja organa i smrti.
Giamarellos-Bourboulis, koji je predsedavajući Evropskog saveza za sepsu, fokusirao je svoje istraživanje na to kako da podstakne telo da izvrši popravke sopstvenog imunog sistema, omogućavajući mu da se bori protiv infekcije – pristup koji se zove imunoterapija.
„Ako se imunološka funkcija vrati u normalu, onda se očekuje da će se širenje infekcije zaustaviti“, rekao je on.
Projekat EU na kojem Giamarellos-Bourboulis radi testira imunoterapiju sepse na ljudima i trebalo bi da se završi u decembru 2023. nakon četiri godine. Pod nazivom ImmunoSep, projekat koordinira profesor Mihai G. Netea sa Univerziteta Radboud Nijmegen u Holandiji, a takođe okuplja stručnjake iz Francuske, Nemačke, Italije, Rumunije i Švajcarske.
Ispitivanje je slepo, što znači da ljudi koji učestvuju nisu svesni koji tretman dobijaju i istraživači nemaju saznanja o rezultatima do kraja.
Dok predviđa ishod suđenja, Giamarellos-Bourboulis je naveo hitnost borbe protiv sepse upoređujući je sa pandemijom COVID-19 koja je nastupila krajem 2019.
Globalno, 7 miliona ljudi je umrlo od COVID-19 u protekle četiri godine, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Za to vreme, oko 40 miliona ljudi će umreti od sepse, na osnovu procene SZO i objavljenih dokaza.
„Svi govore o COVID-19, niko ne govori o sepsi“, rekao je Giamarellos-Bourboulis. „Prava pandemija je sepsa.
Dok su antibiotici do sada jedini efikasan način lečenja sepse, potrebna su poboljšanja u dijagnozi i šire opcije lečenja da bi se smanjila smrtnost.
Sepsa je izazvana i izaziva promene u imunološkom sistemu pacijenta.
„Ova promena u imunološkoj funkciji nije ista kod svakog pacijenta“, rekao je Giamarellos-Bourboulis.
Imuni odgovori su generalno jedna od dve vrste: hiper, gde imuni sistem postaje preopterećen i izaziva veliku štetu, ili imunoparaliza, u kojoj sistem postaje preopterećen i prestaje da radi.
Od 2006. Giamarellos-Bourboulis i njegove kolege su sproveli više studija u Grčkoj i Holandiji koje su uključivale pacijente sa sepsom i zdrave dobrovoljce.
Tim je precizno odredio testove za razlikovanje hiperimunog odgovora i imunoparalize. Takođe je razmatrao moguće tretmane za obnavljanje imunološke funkcije u oba slučaja.
Ispitivanje ImmunoSep ima za cilj da primeni ove testove i tretmane na 280 pacijenata sa sepsom. Rezultati se očekuju na proleće 2024.
Lekovi koje ImmunoSep testira već se koriste za druga stanja.
Na primer, tim se nada da bi lek poznat kao rekombinantni humani interferon gama, koji se koristi za lečenje nekih retkih bolesti imunog sistema, mogao da ga obnovi kod pacijenata sa imunoparalizom.
Ako se tretmani pokažu uspešnim, Giamarellos-Bourboulis namerava da sarađuje sa Evropskom agencijom za lekove kako bi dobio regulatorno odobrenje za njihovu upotrebu kod pacijenata sa sepsom.
Čak i ako se tretmani pokažu neuspešnim, on će nastaviti sa znanjem stečenim tokom suđenja.
„Ako nijedan od lekova ne deluje, analiziraćemo podatke da bismo videli zašto da bi se izvršila prilagođavanja“, rekao je Giamarellos-Bourboulis.
Značajna prepreka u lečenju sepse je antimikrobna rezistencija, poznata i kao AMR, što je sve veća sposobnost patogena da se odupru antimikrobnom tretmanu.
Giamarellos-Bourboulis je rekao da je njegova najveća briga da imunoterapija možda neće uspeti kod pacijenata sa AMR infekcijama.
„Ako ne preokrenemo rezistenciju na antibiotike ili ne pronađemo nove antibiotike, broj smrtnih slučajeva u godinama koje dolaze biće zastrašujući“, rekao je on.
SZO je 2019. godine proglasila AMR jednom od 10 najvećih pretnji po javno zdravlje. U EU, AMR je odgovoran za više od 35.000 smrtnih slučajeva godišnje.
Da bi se pomoglo u rešavanju ove pretnje, stvorena je panevropska mreža kliničkih istraživanja zaraznih bolesti. Pod nazivom Ecraid, to je prva mreža te vrste u Evropi.
AMR igra veliku ulogu u radu Giamarellos-Bourboulisa.
„Predviđamo da je 50% slučajeva sepse posledica otpornih bakterija“, rekao je on.
Trenutno je u razvoju oko 70 potencijalnih novih antibakterijskih tretmana, a većina njih deluje na sličan način kao i trenutni antibiotici, prema SZO.
U proseku, AMR se javlja u novim antibakterijskim agensima dve do tri godine nakon što agensi postanu dostupni.
Moćni antibiotici širokog spektra mogu da leče niz infekcija i korisni su kada lekari ne znaju tačno sa čime imaju posla. Ali ovi lekovi takođe pomažu u povećanju otpornosti na antibiotike.
Ova dilema je zaokupila Gžegoža Gonciarza, glavnog operativnog direktora Resistell-a, švajcarske kompanije za medicinsku tehnologiju.
„Klinički problem kojim se bavimo je brzina dijagnostike pacijenata sa infekcijama krvotoka“, rekao je Gonciarz.
Resistell je imao za cilj da razvije platformu za brzo testiranje za brzo dobijanje pravog lečenja pacijentima. Projekat, nazvan RAPID-SEP-AST, trajao je dve godine do jula 2022.
Trenutni testovi traju oko dva dana ili duže da bi se identifikovao najbolji antibiotik za borbu protiv infekcije. Dok čekaju ove rezultate, lekari obično započinju lečenje antibioticima širokog spektra.
Cilj RAPID-SEP-AST-a je bio da razvije najbržu platformu za testiranje osetljivosti na antibiotike na svetu. To bi omogućilo brzu identifikaciju najboljeg antibiotika za lečenje infekcije.
Konačni rezultati projekta biće objavljeni u narednim mesecima, ali čini se da uređaj može da identifikuje najefikasniji antibiotski tretman za infekciju bakterijske sepse za oko dva sata, kaže Gonciarz.
Ono što je drugačije u vezi sa Resistellovim testom je način na koji meri koliko su različiti antibiotici efikasni u uništavanju bakterija po glavi.
Zove se osetljivost na antibiotike, obično se testira uzgajanjem bakterija u petrijevoj posudi ili drugim automatizovanim sistemima sa različitim antibioticima i gledanjem koji najbolje inhibiraju njihov rast.
Resistell-ova tehnologija ide drugačijim putem. Uklanja potrebu za uzgojem bakterija i umesto toga meri njihove vibracije.
Kada su izložene efikasnim antibioticima, bakterije se ubijaju i njihove vibracije se smanjuju. Test koristi algoritme razvijene uz mašinsko učenje da bi izmerio ove bakterijske vibracije i rekao koji antibiotici deluju, a koji ne.
Resistell sada radi na tome da tehnologija bude automatizovanija i da istražuje aplikacije izvan sepse, kao što su tuberkuloza i infekcije urinarnog trakta.
Više informacija:
Istražite dalje
