Univerzitet B.C. istraživači su otkrili zapanjujuće veze između nedostataka mikronutrijenata i sastava crevnih mikrobioma u ranom životu, što bi moglo pomoći da se objasni zašto otpornost na antibiotike raste širom sveta.
Tim je istraživao kako nedostaci ključnih mikronutrijenata kao što su vitamin A, B12, folna kiselina, gvožđe i cink utiču na zajednicu bakterija, virusa, gljivica i drugih mikroba koji žive u probavnom sistemu.
Otkrili su da su ovi nedostaci doveli do značajnih promena u crevnom mikrobiomu miševa – pre svega do alarmantne ekspanzije bakterija i gljivica za koje se zna da su oportunistički patogeni.
Važno je da su miševi sa nedostatkom mikronutrijenata takođe pokazali veće obogaćivanje gena koji su povezani sa rezistencijom na antibiotike.
„Nedostatak mikronutrijenata je bio zanemaren faktor u razgovoru o globalnoj rezistenciji na antibiotike“, rekla je dr Paula Littlejohn, postdoktorski istraživač sa UBC-ovog odeljenja za medicinsku genetiku i odeljenja za pedijatriju, i Instituta za istraživanje dečije bolnice BC. „Ovo je značajno otkriće, jer sugeriše da nedostaci hranljivih materija mogu učiniti okruženje creva pogodnijim za razvoj rezistencije na antibiotike, što je glavni globalni zdravstveni problem.“
Bakterije prirodno poseduju ove gene kao odbrambeni mehanizam. Određene okolnosti, kao što su pritisak antibiotika ili stres hranljivih materija, izazivaju povećanje ovih mehanizama. Ovo predstavlja pretnju koja bi mnoge moćne antibiotike mogla učiniti neefikasnim i dovesti do budućnosti u kojoj bi uobičajene infekcije mogle postati smrtonosne.
Otpornost na antibiotike se često pripisuje prekomernoj upotrebi i zloupotrebi antibiotika, ali rad dr Litldžon i njenih kolega sa UBC-a sugeriše da je „skrivena glad“ nedostataka mikronutrijenata još jedan važan faktor.
„Globalno, oko 340 miliona dece mlađe od pet godina pati od višestrukih nedostataka mikronutrijenata, koji ne samo da utiču na njihov rast već i značajno menjaju mikrobiome njihovih creva“, rekao je dr Litldžon.
„Naši nalazi su posebno zabrinjavajući jer se ovoj deci često propisuju antibiotici za bolesti koje su povezane sa neuhranjenošću. Ironično, njihov crevni mikrobiom može biti pripremljen za otpornost na antibiotike zbog osnovnih nedostataka mikronutrijenata.“
Studija, objavljena ove nedelje u Nature Microbiologi, nudi kritičan uvid u dalekosežne posledice nedostatka mikronutrijenata u ranom životu.
On naglašava potrebu za sveobuhvatnim strategijama za rešavanje problema pothranjenosti i njenih talasnih efekata na zdravlje. Rešavanje nedostataka mikronutrijenata je više od prevazilaženja pothranjenosti, ono takođe može biti kritičan korak u borbi protiv globalne pošasti rezistencije na antibiotike.
