Proizvodnja mineralnih đubriva zahteva značajnu količinu energije i delimično se oslanja na neobnovljive resurse kao što je fosfatna stena. Štaviše, cena mineralnog đubriva je trenutno rekordno visoka zbog porasta ulaznih troškova i poremećaja snabdevanja izazvanih sankcijama i izvoznim ograničenjima.
Visoke cene đubriva mogu negativno uticati na proizvodnju hrane, što zauzvrat može dovesti do viših cena hrane, nesigurnosti hrane i političke nestabilnosti.
Mali farmeri u zemljama u razvoju koji zavise od uvoza đubriva za proizvodnju hrane, posebno su ranjivi i izloženi riziku. Smanjeni prinosi useva i visoke cene hrane direktno utiču na ova domaćinstva i dovode do nesigurnosti hrane i ograničenog ekonomskog pristupa zdravstvenim i obrazovnim uslugama.
Urin sadrži azot i fosfor, dva neophodna hranljiva sastojka za rast biljaka. Urin stoga može poslužiti kao gotovo besplatan i lokalno dostupan izvor hranljivih materija za poljoprivredu.
Uprkos činjenici da se uspešni, jeftini toaleti koji mogu da odvajaju i sakupljaju urin već proizvode u velikim razmerama u Africi, upotreba urina za đubrivo praktično ne postoji.
„Recikliranje ljudskog urina velikih razmera suočava se sa mnogim tehničkim, socio-kulturnim, ekonomskim, institucionalnim i ekološkim barijerama“, kaže dr Divina Gracia P. Rodriguez iz NIBIO, vođa projekta za projekat FoodsecURE.
„Ono što želimo da postignemo je da se sistematski pozabavimo ovim preprekama posmatrajući međuzavisnosti među njima. U FoodsecURE, mi ćemo implementirati participativni multidisciplinarni i multi-akterski pristup kako bismo kombinovali različite vrste naučne ekspertize, iskustva, lokalnog znanja zainteresovanih strana, i kulturne prakse“.
Tokom četiri godine, sa 17 partnera iz Norveške, Etiopije i Švedske, istraživači u FoodsecURe-u imaju za cilj da razviju bezbedan komunalni sanitarni sistem u Etiopiji za sakupljanje i pretvaranje ljudskog urina u čvrsto đubrivo. Ovo bi moglo poboljšati produktivnost, sredstva za život i sposobnost prilagođavanja male poljoprivrede na klimatske promjene i povezane društveno-ekonomske uslove.
Đubrivo proizvedeno iz urina biće testirano u saradnji sa malim farmerima u Etiopiji koji uzgajaju lokalne useve, sa fokusom na kvalitet useva i pažljivo testiranje kako bi se otkrili bilo kakvi patogeni mikroorganizmi i toksini iz životne sredine.
Nove inovacije često zahtevaju promenu ponašanja, navika i/ili izazivaju transakcione troškove. Istraživači će stoga uzeti analitički pristup među različitim unapred definisanim zainteresovanim stranama kako bi utvrdili kako upotreba ljudskog urina za proizvodnju hrane može postati prihvatljiva u društvu.
„Moramo da saznamo da li su domaćinstva voljna da investiraju i koriste toalete koji preusmeravaju urin. Da bismo reciklirali ljudski urin, prvo moramo da prikupimo mnogo urina“, kaže dr Rodrigez.
Istraživači su takođe zainteresovani da saznaju da li su potencijalni potrošači spremni da plate i jedu hranu za koju znaju da je proizvedena pomoću urina.
„Iako se urin smatra bezbednim za upotrebu, to ne mora da znači da je urin kulturološki klasifikovan kao čist. Takođe, poljoprivrednici imaju preferencije o tome kakva đubriva primenjuju u svojoj njivi, tako da je i to nešto što treba da uzmemo u obzir.“ “
Istraživači će se fokusirati na infrastrukturu, poslovne modele, razvoj proizvoda i mehanizme politike za uspešno recikliranje urina.
„Održavanje dobre komunikacije sa različitim grupama korisnika na tom putu biće ključ našeg uspeha. Mnoge nove inovacije i novi proizvodi propadaju zbog nedostatka javnog prihvatanja“, kaže dr Rodrigez.
„Naš cilj je da obezbedimo i širimo znanje zasnovano na dokazima koje pokazuje da je urin podjednako efikasan kao hemijska/mineralna đubriva i bezbedan za upotrebu u pogledu teških metala, patogena i organskih mikrozagađivača. Ne najmanje važno, identifikovaćemo optimalne strategije kombinovanja kako bismo da se upotreba urina kao đubriva održava tokom vremena.“
FoodsecURE će biti implementiran u Bahir Daru, glavnom gradu etiopske države Amhara, koji se nalazi pored jezera Tana. Grad ima oko 500.000 stanovnika, ali nema kanalizaciju. Javni i privatni sanitarni čvorovi su takođe retki. Komunalni i industrijski otpad iz nužnika i septičkih jama često se ispušta na otvorena polja, močvare, rovove i na periferije vodnih tijela.
Ovo nebezbedno rukovanje otpadom često dovodi do kontaminacije izvora pijaće vode, što dovodi do izbijanja bolesti koje se prenose vodom među stanovništvom.
Gradska uprava Bahir Dar-a je 2018. godine postavila 56 toaleta za odvajanje mokraće kao deo svog „MDG sanitacije: Program celokupnog sanitarnog lanca za siromašne u urbanim i periurbanim područjima Amhare“. Od toga je 19 toaleta izgrađeno na javnim površinama za komunalnu upotrebu, dok su ostali postavljeni u školama i privatnim ustanovama.
Nedavno istraživanje koje je sproveo Tehnološki institut Bahir Dar otkrilo je da se većina toaleta koristi na isti način kao i nužnici, dok se ostali uopšte ne koriste. Urin se ili ne odvaja na izvoru, a ako jeste, nema sakupljanja. Kada se rezervoari i/ili posude za urin popune, prepune se.
„Nalazi iz ankete su u skladu sa sličnim studijama iz drugih mesta u Africi“, kaže dr Rodrigez.
„Sistematski aspekt upravljanja otpadom jednostavno nije na mestu. Nadamo se da ćemo sa FoodsecURe-om doprineti znanjem koje može pomoći u uspostavljanju i održavanju dobro funkcionisanja lanca vrednosti za reciklažu urina. Ovo može poboljšati sanitarne uslove i istovremeno osigurati da vredni hranljivi sastojci u urin ne propada“.