Kada donosite važne odluke o prevenciji bolesti, koga slušate? Medicinske ustanove? Ili možda ljudi oko vas? Vaš odgovor bi mogao otkriti više o vašim ličnim okolnostima nego što biste očekivali.
U studiji objavljenoj ovog meseca u Međunarodnom časopisu o smanjenju rizika od katastrofa, istraživači sa Univerziteta u Osaki su otkrili da, kada preduzimamo korake da sprečimo širenje bolesti, na nas utiču određeni faktori koji nas okružuju, kao što su gde dobijamo informacije i da li trenutno živimo pod pandemijom. Studija je naslovljena „Istraživanje faktora povezanih sa nošenjem maski i dezinfekcijom ruku u Japanu nakon izbijanja bolesti korona virusa: longitudinalna studija“.
Kao odgovor na izbijanje bolesti korona virusa (COVID-19), mnoge zemlje su sprovele socijalne mere, kao što su karantene, i obavezno preventivno ponašanje, kao što je nošenje maski, za svoje stanovnike. U Japanu su ponašanja koja sprečavaju infekciju, kao što su dezinfekcija ruku i nošenje maski, prepuštena individualnom nahođenju od početka izbijanja COVID-19.
„Pošto COVID-19 nastavlja da kruži širom sveta, važno je utvrditi povezanost između individualnih karakteristika i preventivnog ponašanja da bismo razumeli kako promovisati preventivno ponašanje zasnovano na diskreciji“, objašnjava Mičio Murakami, glavni autor studije. „Posebno smo zainteresovani za razvoj strategije komunikacije o riziku za blagovremeno promovisanje ponašanja za prevenciju infekcija.
Da bi se pozabavili ovim, istraživači su istraživali povezanost između određenih individualnih karakteristika pre i posle izbijanja COVID-19. Koristeći 23 talasa panel podataka od januara 2020. do januara 2023., istraživači su ispitali da li su pojedinci konzumirali medicinske informacije na veb stranicama državnih ili medicinskih ustanova, da li su nosili maske i da li su dezinfikovali ruke.
„Rezultati su bili intrigantni“, objašnjava Asako Miura, viši autor. „Otkrili smo da, iako su medicinske informacije imale snažan uticaj na preventivno ponašanje pre izbijanja COVID-19, ljudi koji su razmenjivali informacije sa poznanicima su verovatnije počeli da nose maske i dezinfikuju ruke nakon izbijanja COVID-19.
Istraživači su otkrili da su ljudi koji su koristili medicinske informacije verovatnije nosili maske i dezinfikovali ruke čak i pre izbijanja COVID-19. Takođe su postojale male razlike u stopama preventivnog ponašanja i polu, pri čemu je manja verovatnoća da će muškarci sprovoditi preventivno ponašanje nego žene.
„Naši nalazi jasno pokazuju da su u Japanu ponašanje nošenja maski i dezinfekcije ruku rezultat različitih izvora informacija pre i posle izbijanja“, kaže Murakami.
S obzirom na to da preventivno ponašanje štiti ne samo od COVID-19, već i od sezonskih i zaraznih bolesti u nastajanju, uvidi iz ove studije predstavljaju dragocen doprinos javnom zdravlju. Konkretno, primena odgovarajućih komunikacijskih strategija za određene demografske kategorije može biti efikasna pomoć u prevenciji bolesti.
