Dugotrajna upotreba lekova protiv bolova od malih nogu može biti povezana sa povećanim rizikom od lošeg mentalnog zdravlja kasnije u životu. Ovo je prema istraživanju koje su vodili naučnici sa Univerziteta u Liverpulu i Sent Džordža, Univerziteta u Londonu, a koje je objavljeno u časopisu The Lancet Regional Health—Europe.
Deca i mladi odrasli mlađi od 25 godina koji imaju hronični bol imali su 29% veću verovatnoću da imaju mentalnu bolest u odraslom dobu. Ali oni koji su imali hronični bol i koji su takođe dobili lek protiv bolova na recept imali su 46% veću verovatnoću da će imati mentalnu bolest u odraslom životu i imali su 82% veći rizik od zloupotrebe supstanci.
Istraživači su takođe otkrili da je dijagnoza hroničnog bola i prepisivanje leka protiv bolova u mladosti dovelo do više upotrebe opioida na recept u kasnijem životu. Oni kažu da je neophodno lečiti hronični bol kako bi se zaštitilo zdravlje i dobrobit onih koji pate od njega, ali upozoravaju da bi deo ove povećane upotrebe opioida mogao da doprinese opioidnoj krizi, posebno ako drugi tretmani mogu biti jednako efikasni.
Kritično je da je stopa mentalnih bolesti, zloupotrebe supstanci i upotrebe opioida na recept u odrasloj dobi bila mnogo veća za one kojima su više puta prepisivani lekovi protiv bolova za lečenje hroničnog bola, u poređenju sa onima koji nisu primali lekove protiv bolova za svoj bol.
Hronični bol (definisan kao bol koji traje više od tri meseca) je čest, a 8% dece doživljava intenzivan i čest bol. Ipak, većina istraživanja koja istražuju hronični bol i dugotrajnu upotrebu lekova protiv bolova uglavnom se fokusirala na odrasle.
Hronični bol i lekovi koji se koriste za njegovo ublažavanje mogu izazvati dugoročnu štetu. Do sada je većina studija posmatrala samo jedno ili drugo, što znači da je teško znati šta izaziva najveći uticaj. Ovo ostavlja veliku prazninu u razumevanju kako hronični bol i dugotrajna upotreba lekova protiv bolova utiču na mlade ljude.
Koristeći bazu podataka anonimnih elektronskih zdravstvenih zapisa, istraživači su istraživali zdravstvene ishode za 853.625 dece i mladih uzrasta od 2 do 24 godine. Od ovih pojedinaca, kod 115.101 je dijagnostikovan hronični bol, 20.298 je dobilo ponovljeni recept za lekove protiv bolova, a kod 11.032 je dijagnostikovan hronični bol i prepisani su lekovi protiv bolova.
Praćeni su u proseku pet godina nakon 25. godine. Ukupno je identifikovano 11.644 ljudi sa zloupotrebom supstanci, za 143.838 je zabeleženo loše mentalno zdravlje, a 77.337 je dobilo najmanje jedan recept za opioid tokom praćenja. .
Rezultati su prilagođeni za pol, deprivaciju, pušački status, upotrebu alkohola, BMI, godinu rođenja, prethodnu mentalnu bolest i prethodnu zloupotrebu supstanci.
Dr Andrev Lambarth, akademski klinički saradnik za kliničku farmakologiju i terapiju na St George’s, Univerzitet u Londonu, rekao je: „Jasno je da upravljanje hroničnim bolom kod mladih ljudi mora biti optimizirano. Znamo da nedovoljna terapija bola može uzrokovati štetu iu kratkom i dugoročno, ali je takođe od suštinskog značaja da se izbegne preterano oslanjanje na lekove koji bi mogli da dovedu do zavisnosti od lekova na recept ili bez recepta u kasnijem životu.
„Sada moramo da sarađujemo sa svim pružaocima zdravstvenih usluga kako bismo im pomogli da izvagaju rizike i koristi od propisivanja lekova protiv bolova u mladosti i podstaknemo razmatranje drugih priznatih i efikasnih pristupa upravljanju lekovima koji nisu lekovi.
Profesor Reecha Sofat, Brekenridž Katedra za kliničku farmakologiju i terapiju na Univerzitetu u Liverpulu, rekao je: „Ovi trendovi su zabrinjavajući jer su osobe mlađe od 25 godina posebno ranjive. To znači da redovna upotreba lekova protiv bolova za ublažavanje hroničnog bola može dovesti do nenamernog preteranog oslanjanja o lekovima protiv bolova u odraslom životu. Istraživanje kada je pravo vreme za upućivanje ovih mladih ljudi na specijalizovane službe protiv bolova za ciljaniju podršku takođe će biti vitalni faktor pri preuređenju prakse upravljanja bolom.“
Istraživači priznaju da bi trendovi pronađeni u studiji mogli biti uzrokovani mnoštvom faktora. Jedan od razloga bi mogao biti taj što su mladi ljudi koji su primali lekove protiv bolova možda imali jače ili češće bolove, verovatno zbog drugog uzroka bola. Oni takođe navode da tendencija da se traže lekovi protiv bolova na recept može ukazivati na lošije buduće ishode.
Tim je takođe otkrio da su deca i mladi ljudi sa intelektualnim invaliditetom i poremećajem iz spektra autizma bili previše zastupljeni među učesnicima koji su dobijali ponovljene recepte za ublažavanje bolova u odsustvu dijagnoze hroničnog bola. Kažu da to može ukazivati na preterano propisivanje u ovoj već ranjivoj grupi.
