Nedavna meta-analiza desetina studija o korišćenju ekrana ukazuje na jasnu vezu između neuređenog korišćenja ekrana i slabijeg kognitivnog funkcionisanja. Istraživači su analizirali podatke iz 34 studije koje su proučavale različite oblike korišćenja ekrana, uključujući igre, pretraživanje interneta, korišćenje pametnih telefona i društvenih medija.
Nalazi ukazuju na to da pojedinci sa poremećenom upotrebom ekrana pokazuju značajno lošije kognitivne performanse u poređenju sa onima koji nemaju ovakav poremećaj. Najviše pogođeni kognitivni domen bio je pažnja, posebno trajna pažnja, dok je drugi važan aspekt bio izvršno funkcionisanje, uključujući kontrolu impulsa.
Ovi rezultati dovode do pitanja uticaja vremena provedenog ispred ekrana na kognitivne sposobnosti i postavljaju zabrinutost u vezi sa sveprisutnom upotrebom ekrana u današnjem društvu. Ističe se potreba za pažljivijim razmatranjem upotrebe ekrana, naročito u obrazovanju, gde je većina škola usvojila politiku „donesite svoj uređaj“.
Uzrok ovih loših performansi još uvek nije potpuno razjašnjen, ali se diskutuje o tome da stalna izloženost algoritmima i dizajnu ekrana može ometati prirodnu sposobnost koncentracije pojedinca. Takođe se razmatra mogućnost da osobe sa većim predispozicijama za loše kognitivno funkcionisanje imaju veću sklonost ka neuređenom korišćenju ekrana.
Ova istraživanja postavljaju dodatna pitanja o uticaju tehnologije na naše svakodnevno funkcionisanje i izazivaju potrebu za daljim istraživanjem kako bismo bolje razumeli ovu kompleksnu interakciju.
