Lekari često propisuju zračenje zajedno sa operacijom za lečenje tumora na mozgu koji se zove meningiom koji potiče iz zaštitnih membrana koje okružuju mozak. Ali neželjeni efekti zračenja mogu biti ozbiljni, uključujući gubitak pamćenja i kognitivni pad, tako da je važno znati kojim pacijentima je to zaista potrebno.
Sada su istraživači sa UC San Francisco i Northvestern Medicine, u saradnji sa 10 drugih medicinskih centara, pronašli veoma precizan način da predvide najbolji tretman za pacijente na osnovu obrazaca ekspresije gena – koji geni se uključuju i isključuju – u njihovim tumorima.
Skrining tumora korišćenjem ovog novog pristupa mogao bi da promeni tok lečenja za skoro 1 od 3 osobe sa meningiomom, najčešćim oblikom tumora na mozgu koji se dijagnostikuje kod 42.000 Amerikanaca svake godine. Za razliku od drugih tumora mozga, meningiomi se najčešće javljaju kod ženskih, crnih i starijih pacijenata.
U radu koji se pojavio u Nature Medicine, tim je zaključio da bi samo 1 od 5 pacijenata sa tumorima niskog stepena (onima manje verovatno da će ponovo izrasti) možda trebati zračenje, dok bi oko 2 od 5 sa tumorima višeg stepena moglo biti bolje bez zračenja, na osnovu rezultata novog testa ekspresije gena.
„Bilo je dosta kontroverzi na terenu u pogledu toga ko treba da prima radioterapiju, a ko ne,“ rekao je David Raleigh, MD, Ph.D., radijacioni onkolog u UCSF centru za tumore mozga i stariji autor studije, zajedno sa Stephenom Magill, MD, Ph.D., docentom neurološke hirurgije na Medicinskom fakultetu Univerziteta Northvestern Feinberg. „Naš biomarker izvlači igru pogađanja iz ovoga i pokazuje nam koji pacijenti će verovatno imati koristi od radioterapije i koji mogu dobiti toksičnost, a možda i nikakvu korist od zračenja.“
Pošto meningiomi rastu sporo, pacijent može biti nesvestan svog tumora sve dok ne počnu da doživljavaju neurološke simptome kao što su utrnulost, gubitak vida ili promene ličnosti. Ne postoje farmaceutski tretmani, tako da se lekari oslanjaju na operaciju za uklanjanje tumora i zračenje kako bi sprečili da ponovo izraste. Lekari leče ove tumore na osnovu smernica Svetske zdravstvene organizacije, koja ih određuje prema težini.
Patolozi trenutno klasifikuju meningiome tako što ih posmatraju pod mikroskopom u potrazi za osobinama koje ukazuju na to da li mogu ponovo da izrastu, sistem koji je veoma dobar, ali nije savršen. Pacijenti sa tumorima stepena 1 obično ne primaju terapiju zračenjem ako se njihovi tumori mogu potpuno ukloniti tokom operacije. Ipak, otprilike 20% vremena, tumori se ponavljaju.
Oni sa tumorima stepena 2 i 3, koji su mnogo agresivniji i verovatnije će ponovo izrasti nakon operacije, često se leče zračenjem nakon operacije. Bilo je nejasno koliko od ovih pacijenata, posebno onih sa tumorima stepena 2, zaista treba tretman zračenjem.
Raleigh, zajedno sa Magill i glavnim autorom Vilijamom Čenom, MD, odlučio je da pogleda klasifikaciju tumora prema tome koji su njihovi geni uključeni i isključeni, nudeći na taj način naznake koliko bi mogli biti agresivni.
„Testovi ekspresije gena poput ovog, koji analiziraju mali broj gena u isto vreme, široko su dostupni za rak dojke, prostate i neke druge vrste raka, i pokazali su se kao veoma tačna i jeftina alternativa drugim vrstama testova, “ rekao je Čen.
Raleigh i Chen i njihov multidisciplinarni tim sumnjali su da ekspresija gena može tačnije ukazati na pacijente kojima bi pomogla radioterapija. Koristeći uzorke od 1.856 pacijenata sa meningiomom u 12 medicinskih centara u SAD, Evropi i Hong Kongu, Raleighov tim je došao do skupa od 34 gena čiji obrasci ekspresije gena imaju potencijal da predvide da li će se tumor vratiti.
Jedna petina tumora stepena 1 – isti broj koji ponovo raste nakon operacije – izražava obrasce za koje je Raleighov tim otkrio da mogu predvideti ponovni rast tumora. Ovaj deo pacijenata može imati koristi od zračenja. Istraživači su takođe otkrili da dve petine pacijenata sa tumorom stepena 2 i 3 nije imalo recidiv, a to se takođe može predvideti ekspresijom gena tumora.
„Kada nastaviti sa dodatnom operacijom, radioterapijom ili jednostavno posmatrati mali rezidualni meningiom nije uvek jasno“, rekao je Magill. „Ovaj test dodaje informacije koje nam mogu omogućiti da prilagodimo naš hirurški i radijacijski pristup kako bismo pružili najbolji ishod za svakog pacijenta i maksimizirali kvalitet i kvantitet života.“
Sledeći korak tima je da testira pristup u dva klinička ispitivanja koja se trenutno razvijaju.