Močvare Pantanal u zapadnom Brazilu poznate su kao raj biodiverziteta, ali ovih dana nad njima se nadvijaju ogromni oblaci dima, dok besni šumski požari smanjuju ogromna prostranstva na spaljenu zemlju.
Poznat po svojim bujnim pejzažima i živopisnim divljim životinjama, uključujući jaguare, kajmane, ara i majmune, Pantanal je dom najvećih svetskih tropskih močvara i, u normalnim vremenima, napredne industrije ekoturizma.
Ali poslednjih nedelja su ga opustošili požari koji ugrožavaju njegovu kultnu divljinu, pošto Brazil pati od proleća suše i rekordne vrućine na južnoj hemisferi.
Bilo je 2.387 požara u Pantanalu u prvih 13 dana novembra, što je povećanje od više od 1.000 odsto u odnosu na čitav mesec novembar 2022, prema satelitskom praćenju brazilske agencije za istraživanje svemira INPE.
„Situacija je potpuno izmakla kontroli. A između toplotnog talasa i vetra, samo će se pogoršavati“, kaže biolog Gustavo Figueiroa, 31, šef ekološke grupe SOS Pantanal.
„Pantanal je region koji je naviknut na požare. Obično se prirodno regeneriše. Ali ovoliko požara nije normalno.“
Pantanal se nalazi na južnoj ivici amazonske prašume, proteže se od Brazila do Bolivije i Paragvaja na više od 170.000 kvadratnih kilometara (65.000 kvadratnih milja).
Ove godine ga je teško pogodila suša, pri čemu su uobičajeno poplavljena područja svedena na smežurana jezera.
Na jednom takvom mestu duž zemljanog autoputa širom regiona, 150 kilometara (95 milja) „Transpantaneira“, može se videti mala grupa kajmana kako pokušavaju da plivaju u plitkoj vodi.
U blizini, leš drugog sedi i truli na obali.
Na drugom mestu, mrtvi dikobraz leži na tepihu od pepela u ugljenisanim ostacima nekadašnje šume.
„Verovatno je umrlo od udisanja dima“, kaže veterinar Aračeli Haman, koji volontira u grupi za spasavanje divljih životinja.
Oni su našli sumorno otkriće u parku Encontro das Aguas, domu najveće svetske populacije jaguara.
Skoro jedna trećina parka je pogođena požarima u poslednjih mesec dana, prema ekološkoj grupi ICV.
Drugi glavni front sa kojim se bore vatrogasci je u Nacionalnom parku Pantanal na jugozapadu, gde su požari izgoreli 24 odsto površine.
Figueiroa upozorava da će se dva fronta vatre „uskoro spojiti“.
Pogoršavajući situaciju, vatrogasci se suočavaju sa ogromnim logističkim bitkama, s obzirom da se do mnogih teško pogođenih područja može doći samo čamcem.
Stručnjaci kažu da su požari uglavnom uzrokovani ljudskim aktivnostima, posebno spaljivanjem zemljišta da bi se ono očistilo za poljoprivredu.
Klimatski uslovi su samo pogoršali stvari.
Stručnjaci kažu da čak i kada životinje prežive plamen, rizikuju da umru od gladi.
„Videli smo niz mrtvih životinja, uključujući insekte, gmizavce, vodozemce, male sisare, koji ne mogu da pobegnu“, kaže Figueiroa.
„Oni su deo nevidljivog lanca ishrane, a svaka smrt ima domino efekat, koji seže sve do vrhunskog predatora, jaguara.
Na proplanku, grupa majmuna žuri da proždere banane i jaja koje su im ostavili volonteri.
„Mi to zovemo ‘siva glad’—kada vatra pretvori svu vegetaciju u pepeo i u tom području nema prirodnih izvora hrane za životinje koje prežive plamen,“ kaže Dženifer Lareja, 33, šef grupe za spasavanje životinja E o Bičo .
Godine 2020, kada su požari takođe opustošili region, njena organizacija je obezbedila 300 tona voća za životinje za pet meseci.