Savet bezbednosti UN odobrio je u sredu rezoluciju kojom se poziva na „hitne i produžene humanitarne pauze i koridore širom Pojasa Gaze“ nakon četiri neuspela pokušaja da se odgovori na rat Izraela i Hamasa.
Glas je bio 12-0, a SAD, Ujedinjeno Kraljevstvo i Rusija su bile uzdržane.
Konačni nacrt je razvodnio jezik od „zahteva“ do „poziva“ na humanitarne pauze. Takođe je ublažio zahtev za „trenutnim i bezuslovnim oslobađanjem svih talaca koje drže Hamas i druge grupe“.
U rezoluciji se ne pominje prekid vatre. Takođe se ne odnosi na iznenadni napad Hamasa na Izrael 7. oktobra, tokom kojeg su militanti ubili oko 1.200 ljudi i uzeli oko 240 drugih za taoce. Niti se pominje izraelske vazdušne napade i kopnenu ofanzivu u Gazi pod upravom Hamasa, za koje ministarstvo zdravlja Gaze kaže da je ubilo više od 11.000 Palestinaca, od kojih su dve trećine žene i deca.
Rusija je prije glasanja predložila amandman na rezoluciju kojim bi se pozvale na trajne humanitarne pauze koje bi dovele do prekida vatre. Ali odbijen je sa 5 prema 1 uz devet uzdržanih jer nije dobio minimalnih devet glasova „za“.
Ali rezolucija, koju je sponzorisala Malta, okupila je 15 članova najmoćnijeg tela UN u prvom odgovoru na rat koji je u toku koji ima katastrofalne humanitarne posledice u Gazi.
Rezolucijom se traži da „sve strane poštuju svoje obaveze prema međunarodnom pravu, posebno u pogledu zaštite civila, posebno dece“.
Rezolucije Saveta bezbednosti UN su pravno obavezujuće, ali u praksi mnoge stranke odlučuju da ignorišu zahteve Saveta za akciju.
Ričard Gauan, direktor Međunarodne krizne grupe UN-a, rekao je da je Savet bezbednosti pozvao na prekid vatre u ratovima od Balkana do Sirije „sa malim ili bez uticaja“.
Savet bezbednosti, koji ima odgovornost za održavanje međunarodnog mira i bezbednosti, paralizovan je od početka rata svojim unutrašnjim podelama. Ovo je posebno slučaj između Kine i Rusije, koje žele hitan prekid vatre, i Sjedinjenih Država, koje su pozvale na humanitarne pauze, ali se protive bilo kakvom pominjanju prekida vatre, čemu se njen bliski saveznik Izrael oštro protivi.
Rezolucija poziva na humanitarne pauze i koridore širom Pojasa Gaze na „dovoljan broj dana“ za nesmetan pristup UN, Crvenog krsta i drugih humanitarnih grupa kako bi se voda, struja, gorivo, hrana i medicinske potrepštine svima kojima je potrebna. . Kaže da bi pauze takođe trebalo da omoguće popravku osnovne infrastrukture i hitne napore za spasavanje i oporavak.
U četiri prethodna pokušaja za odobrenje Saveta bezbednosti, Sjedinjene Države su stavile veto na rezoluciju sačinjenu u Brazilu, Rusija i Kina su stavile veto na rezoluciju koju su izradile SAD, a dve rezolucije koje je sastavila Rusija nisu dobile minimalni broj glasova „za“.
Nakon četvrtog neuspeha, frustrirane arapske nacije obratile su se Generalnoj skupštini od 193 člana i uspele da dobiju široko odobrenje za rezoluciju koja poziva na „humanitarno primirje“ u Gazi, a koja je trebalo da dovede do prekida neprijateljstava između Izraela i Hamasa.
Bio je to prvi odgovor Ujedinjenih nacija na rat. Ali za razliku od rezolucija Saveta bezbednosti, rezolucije Generalne skupštine nisu pravno obavezujuće, iako su barometar svetskog mišljenja.
Glasovalo je 120-14 uz 45 uzdržanih. Od pet članica Saveta bezbednosti koje imaju veto, Rusija, Kina i Francuska su glasale za, Sjedinjene Države su glasale protiv, a Britanija je bila uzdržana.
Rezolucija Generalne skupštine usvojena je 27. oktobra, a Izrael je 9. novembra pristao na četvoročasovne pauze. Ali samo vrlo ograničena pomoć je isporučena u Gazu preko prelaza Rafa iz Egipta, a sprema se humanitarna katastrofa.
Govan iz Krizne grupe rekao je da je protivljenje SAD prekidu vatre „poklon koji i dalje diplomatski daje Rusiji“. On je rekao da, iako mnoge diplomate misle da Rusija zahteva prekid vatre „iz uglavnom ciničnih razloga da bi Amerikanci izgledali loše“, pozicija Moskve je „bliža glavnom toku razmišljanja Saveta, a SAD izgleda izolovano“.
„Poziv UN na prekid vatre bi posramio Izraelce, ali ne i ograničio Izraelce“, rekao je on za AP. „Ali SAD jasno osećaju da čak i takav simboličan potez predstavlja preveliki politički rizik.
