Tajvan će ove nedelje učestvovati na forumu Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje u San Francisku, što je retka prilika da samoupravna ostrvska demokratija od 23 miliona ljudi i njena visokotehnološka ekonomija razbiju diplomatski embargo na nju koju je nametnula autoritarna Kina, piše AP.
Glavni delegat Tajvana biće civil, a ne vladina ličnost ili šef države, prema nepisanom pravilu koje zadovoljava tvrdnju Kine da članovi organizacije učestvuju kao privredni subjekti, a ne kao državni igrači.
Po sedmi put, Tajvan će predstavljati Moris Čang, 92-godišnji osnivač vodeće svetske kompanije za proizvodnju poluprovodnika Tajvan. Čang je poznat kao kum industrije koja je Tajvan stavila u vrh visokotehnološke proizvodnje i ličnih elektronskih uređaja.
Tajvan učestvuje u APEC-u od 1991. godine pod imenom Kineski Tajpej. Počeo je da učestvuje samo dve godine nakon osnivanja grupe i iste godine kada su se pridružili Kina i poluautonomni kineski grad Hong Kong.
Tajvan se oslanjao na penzionisane ministre — i, u Čangovom slučaju, na lidere industrije — koji su dobro povezani sa vladom, ali ne nose teret formalne funkcije, što bi moglo da izazove protest Kine. Ali to ne znači da tajvanska vlada neće biti zastupljena. Ministar finansija Čuang Cui-jun prisustvovaće sastanku kojim će predsedavati američka ministarka finansija Dženet Jelen, koja je nedavno posetila Peking, a još dva ministra će prisustvovati sastancima u utorak i sredu.
Japanska kolonija do kraja Drugog svetskog rata, Tajvan se odvojio od kopnene Kine usred građanskog rata 1949. Kina nastavlja da tvrdi da je ostrvo svoju teritoriju, da bi bila aneksirana silom ako je potrebno, pretnja koju predstavlja na skoro svakodnevno slanjem brodova i ratnih aviona u oblasti oko ostrva. Ovi akti političkog zastrašivanja imaju potencijal da istroše operativnu otpornost vojne opreme i osoblja ostrva. Tajvan ima samo delić vazdušne, morske i raketne moći kineske Narodne oslobodilačke armije, da ne spominjemo njene kopnene snage, i u velikoj meri se oslanja na mladiće koji obavljaju svoju obaveznu nacionalnu službu kako bi popunili svoje redove.
Međutim, Tajvan je poslednjih godina mnogo ulagao u nabavku unapređenog oružja iz SAD, zajedno sa jačanjem sopstvene odbrambene industrije, pre svega u izgradnju podmornica koje bi mogle da potkopaju kinesku pomorsku pretnju. To je delimično došlo kao odgovor na kineske demonstracije sile, kao što je plovidba nosačima aviona kroz ekonomski ključni Tajvanski moreuz i slanje aviona i dronova da kruže oko ostrva.
Iako SAD nemaju vojni sporazum sa Tajvanom, po saveznom zakonu su obavezne da osiguraju da se ostrvo može braniti i da tretira sve pretnje ostrvu kao stvari koje izazivaju „ozbiljnu zabrinutost“. To, zajedno sa nizom saveza Vašingtona od Japana do Južne Koreje i Filipina, i njegovim odbijanjem da prizna kinesko pravo na gotovo čitavo Južno kinesko more, čini Tajvanski moreuz potencijalnim buretom baruta ako kineski lider Si Đinping pokuša da ispravi njegova odlučnost da ujedini ono što smatra istorijskom teritorijom Kine i učvrsti svoje političko nasleđe.
Kina prvenstveno želi da se prekine prodaja američkog oružja Tajvanu, uključujući najnovije modele borbenih aviona F-16, i garancija da neće dati izborni podsticaj vladajućoj Demokratskoj progresivnoj stranci koja se zalaže za nezavisnost.
Čak i sa slabim ekonomskim oporavkom Kine od pandemije COVID-19, uključujući visoku nezaposlenost mladih i ogromne dugove koje stvara preopterećen stambeni sektor, Si nastavlja sa svojom vizijom da Kina povrati svoje istorijsko mesto kao centar kulturnih, političkih i ekonomskih život u Aziji i Pacifiku.
Tajvan, sa svojim višepartijskim sistemom fokusiranim uglavnom na lokalna pitanja i sa širokim konsenzusom koji favorizuje političko odvajanje od Kine, predstavlja jedinstven izazov za one koji pucaju unutar zatvorenog kompleksa lidera iz doba dinastije Ćing u Zhongnanhaiu u Pekingu. Gotovo potpuno muški i zaštićeni od medija, oni su doveli Hong Kong na petu nakon što su prodemokratski protesti izbili u bivšoj britanskoj koloniji 2019.
Kina je nastojala da utiče na tajvansku politiku putem vojnih pretnji, ali i korišćenjem pristupa „šargarepe i štapa“ prema ekonomskim prilikama na kopnu i namamljivanjem političara, uglavnom iz glavne Nacionalističke partije, takođe poznate kao Kuomintang ili KMT, da se sastanu sa visokim zvaničnicima u Pekingu. Tajvanski mediji su takođe bili ubeđeni da plasiraju priče koje kritikuju status kvo de fakto nezavisnosti, uglavnom kroz svoje vlasničke strukture, koje uključuju značajna ulaganja na kopnu.
Na kraju, sve se svodi na birače na Tajvanu. Januarski izbori za predsednika i zakonodavnu vlast biće najbolja odrednica da li stanovništvo želi da ostane na tom kursu ili traži veći stepen prilagođavanja Pekingu. Čini se da je sadašnji potpredsednik Vilijam Lai u jakoj poziciji da osvoji barem veći broj glasova u svojoj kandidaturi za predsednika, dok se čini da je njegova opozicija rascepkana i nesposobna da formira saveze koji bi mogli da dovedu medicinskog stručnjaka obučenog u SAD pod znatnim pritiskom, uprkos ogromnim sumama koje su rivali kao što je magnat za elektroniku Teri Gou troše na oglašavanje.
