Novo istraživanje otkriva da milioni ljudi širom sveta koji žive u siromaštvu doživljavaju „promenu klimatskih opasnosti“ od početka veka.
Ovo dolazi u ključnom trenutku, dok se svetski lideri pripremaju za sastanak u Dubaiju za COP28.
Istraživanje kompanije VaterAid sadrži jasne satelitske snimke i analizu klimatskih podataka u partnerstvu sa Univerzitetom u Bristolu i Univerzitetom u Kardifu.
Nalazi pokazuju da su pod „naletom” ekstremnih klimatskih pritisaka, područja koja su nekada imala česte suše sada sklonija čestim poplavama, dok drugi regioni koji su istorijski skloni poplavama sada trpe češće suše. Ovo ima razoran uticaj na zajednice u ovim regionima.
Vodeći istraživač prof. Katerina Michaelides, profesor hidrologije suvog zemljišta na Institutu za životnu sredinu Univerziteta Bristol Cabot, rekla je: „Shvatili smo da klimatske promene neće dovesti do monolitne promene klimatskih opasnosti, uprkos globalno rastućim temperaturama. Umesto toga, profil opasnosti za bilo koji region će se verovatno promeniti na nepredvidive načine. Ovi faktori se moraju uzeti u obzir da bi se podržala klimatska adaptacija za živote i egzistenciju ljudi širom sveta.“
Tokom poslednje dve decenije, oblasti u Pakistanu, Burkini Faso i severnoj Gani – koje se obično povezuju sa toplijim i sušnijim uslovima – su se promenile i postale su sve vlažnije i podložnije poplavama.
Nasuprot tome, južni region Šabele u Etiopiji, koji je između 1980. i 2000. iskusio brojne periode poplava, sada pokazuje pomak ka dugotrajnoj i teškoj suši. Sušnija reka Šabel – glavni izvor vode za Somaliju – nedavno je doživela najgore uslove suše na Afričkom rogu, ali je završila velikom poplavom u aprilu ove godine.
To je fenomen koji se ogleda u severnoj Italiji gde podaci pokazuju da se broj intenzivnih sušnih perioda koje su doživele u obe zemlje više nego udvostručio od 2000. Ali oni su naglašeni rizicima od ekstremnih poplava, kao što pokazuju poplave u Lombardiji u maju i julu ove godine .
Inovativno istraživanje ispitalo je učestalost i veličinu opasnosti od poplava i suša u poslednjih 41 godinu na lokacijama u šest zemalja u kojima VaterAid radi: Pakistan, Etiopija, Uganda, Burkina Faso, Gana i Mozambik, dodajući Italiju za evropsko poređenje kako bi se odgovorilo na tu činjenicu. da uticaji klimatskih promena ne diskriminišu po regionima.
Glavni istraživač, profesor Majkl Singer sa Škole nauka o Zemlji i životnoj sredini na Univerzitetu u Kardifu, upozorio je da ovi klimatski fenomeni nisu ograničeni samo na ove zemlje.
On je rekao: „Najdramatičnije je to što smo otkrili da mnoge lokacije prolaze kroz velike promene u preovlađujućoj klimi. Konkretno, mnoge od naših studijskih lokacija su iskusile preokret od opasnosti od suše u sklonu poplavama ili obrnuto.
„Iako je delokrug ove studije bio ograničen na nekoliko zemalja i specifičnih lokacija unutar njih, verujemo da je promena opasnosti i, uopštenije, promene učestalosti i veličine opasnosti od poplava i suša nešto što će većina mesta na planeti morati da reši. .“
Zajednice izložene ovim ekstremima često su loše opremljene da se nose sa njima. VaterAid upozorava da bi nedjelovanje na klimatskoj adaptaciji na COP28 moglo osuditi ljude u najteže pogođenim područjima na ukorijenjeno siromaštvo, raseljavanje, bolesti i potencijalno čak i sukobe, jer se pitanja koja dovode do nestašice vode i hrane pogoršavaju katastrofalnim i promjenjivim klimatskim ekstremima.
Za zajednice koje žive na prvoj liniji ovih „okretanja klimatskih opasnosti“, posledice su razorne — uništavanje useva i sredstava za život, oštećenje često krhke infrastrukture vodosnabdevanja, narušavanje usluga vodosnabdevanja i izlaganje ljudi bolestima i smrti.
2022. godine, selo Bachal Bheel u regionu Badin na jugoistoku Pakistana razorena je katastrofalnim poplavama koje su zahvatile dve trećine zemlje. Lokalna stanovnica i udovica, Soni Bheel, priseća se detinjstva kada je lokalna poljoprivreda napredovala uz adekvatan balans između snabdevanja toplotom i vodom, omogućavajući seljanima da uživaju u „čvrstom zdravlju“.
Situacija je sada veoma drugačija. Soni, star 83 godine, rekao je: „Naše selo je odnela poplava, ali to nas je naučilo važnu lekciju: moramo da gradimo naše kuće na višem tlu da bismo ih zaštitili od budućih poplava. Sada podižemo naše domove sa dva -platforma visoka stopala.“
U Ugandi, podaci pokazuju da Mbale, istočni region u senci planine Elgon, takođe pokazuje značajnu tendenciju ka mnogo vlažnijim uslovima, što pokazuju poplave bez presedana u poslednje tri godine.
Penzionisanom nastavniku osnovne škole, Okečo Opondu, 70, promena vremenskih obrazaca izaziva ogromne probleme.
Okečo je rekao: „U potpunoj smo konfuziji. Meseci koji su nekada bili kišni sada su suvi. Kada dođu kiše, mogu da budu kratke, ali jake, što dovodi do poplava. U drugim prilikama su kišni periodi predugi, što dovodi do uništenja infrastrukture i propadanja useva. A onda sušni periodi mogu biti veoma dugi, što dalje dovodi do propadanja useva i gladi.“
Dve mere koje je lokalna zajednica pokušala da ublaži klimatsku neizvesnost su zasađivanje živih ograda oko svojih useva kako bi se sprečila erozija tla i da se klozete pomeri daleko od potencijalnih poplavnih zona. Jedna osoba je govorila o sadnji bambusovih šuma na obroncima obližnje planine Elgon kako bi se sprečila klizišta.
U međuvremenu, u Mozambiku, u visoko urbanizovanim oblastima oko glavnog grada Maputa, podaci pokazuju da je situacija veoma promenljiva, koju karakterišu produženi periodi suše isprekidani poplavama.
Kiekuer, star 14 godina, rekao je: „Poplave su zaista uticale na moje obrazovanje. Moje akademsko znanje je nestalo sa vodom. Bio sam traumatizovan tom februarskom kišom. Kada se nebo naoblači, uvek se uplašim. Ne mislim da je taj dan poplave će zauvek napustiti moju maštu“.
Od zaštite od poplava do mera otpornosti na sušu—rešenja za prilagođavanje postoje, ali se ne radi dovoljno da se pripremi za ovu budućnost. Povećanje i optimizacija investicija vezanih za vodu u zemljama sa niskim i srednjim prihodima ne samo da će spasiti živote, već će podstaći ekonomski prosperitet—sa analizama koje sugerišu da to može doneti najmanje 500 milijardi dolara godišnje ekonomske vrednosti.
VaterAid poziva svetske lidere na COP28 ove godine da daju prioritet čistoj vodi, pristojnim sanitarnim uslovima i dobroj higijeni kao ključnoj komponenti programa prilagođavanja klimi, kao i da brzo povećaju ulaganja u bezbednost vode u zemljama sa niskim i srednjim prihodima:
Tim Vejnrajt, izvršni direktor VaterAid-a, rekao je: „Klimatska kriza je kriza vode i, kao što pokazuje naše današnje istraživanje, naša klima postaje sve nepredvidljivija sa razornim posledicama.
„Od poljoprivrednih površina pogođenih sušom do poplava opustošenih naselja, zajednice u Pakistanu, Burkini Faso, Gani i Etiopiji doživljavaju alarmantne klimatske efekte; Uganda doživljava sve katastrofalnije poplave, a Mozambik haotičnu mešavinu oba ekstrema.
„Iako ćemo svi platiti cenu za globalni stres zbog vode, oni koji žive na prvoj liniji klimatske krize sada plaćaju za to — njihovi životi visi o koncu.
„COP28 je za samo dve nedelje i to ne može biti još jedan samit na kome će klimatska adaptacija biti pokrenuta. Naši lideri moraju prepoznati hitnost i dati prioritet ulaganjima u robusne i otporne sisteme vode sada.“
VaterAid poziva javnost da se pridruži kampanji Naše borbe protiv klime i poziva vladu Ujedinjenog Kraljevstva da poveća ulaganja u klimatsku adaptaciju. Više od 20.000 ljudi je već potpisalo peticiju.
Tim Vejnrajt je zaključio: „Za najugroženije na svetu ovo je pitanje života ili smrti. Ne možemo dozvoliti da klimatske promene operu budućnost ljudi.“