Na idealnom radnom mestu, organizacije treba da nastoje da zaštite zaposlene od nasilnih supervizora, ali za zaposlene koji doživljavaju ovu vrstu intenzivnog stresa na radnom mestu, novo istraživanje sa Univerziteta u Bafalo školi za menadžment nudi uvid i strategije suočavanja.
Studija ispituje da li se zaposleni mogu oporaviti od nadzornog zlostavljanja tokom slobodnog vremena i da li individualne osobine ličnosti utiču na proces obnove.
„Zloupotrebljiv nadzor je štetan za dobrobit zaposlenih. Žrtve doživljavaju povećanu emocionalnu iscrpljenost, stres na poslu, negativne emocije i fizičke simptome kao što su bol, slabost, umor i kratak dah“, kaže koautor studije Min-Hsuan Tu, dr. .D., docent za organizaciju i ljudske resurse na Visokoj školi za menadžment UB. „Naša studija pojašnjava zašto i pod kojim uslovima se zlostavljani zaposleni bave određenim aktivnostima kako bi se oporavili nakon posla.
Prikupljajući podatke od 203 zaposlena sa punim radnim vremenom na Tajvanu, istraživači su analizirali više od 1.500 dnevnih odgovora tokom 10 uzastopnih radnih dana kako bi izmerili percepciju zaposlenih o nefizičkoj agresiji od strane šefa ili menadžera, kao što je ponižavanje ili pretnja podređenima ili preuzimanje zasluga za njihov rad.
Istraživači su takođe merili da li zaposleni osećaju hitnu potrebu da se odmore od zahteva za poslom; koje su njihove slobodne aktivnosti povećale sreću; nivoi entuzijazma i optimizma sledećeg dana; i da li su ekstrovertne osobine ličnosti uticale na ovaj proces.
Podaci podržavaju fenomen paradoksa oporavka – kada zaposleni treba da se oporave od zlostavljanja, previše su iscrpljeni ili iscrpljeni da bi se proaktivno uključili u korisne aktivnosti oporavka, kao što su društvena ili fizička aktivnost.
„Naši nalazi pokazuju da su introverti, posebno, u stanju da se efikasno oporave učestvujući u slobodnim aktivnostima koje zahtevaju minimalnu energiju, kao što su čitanje knjige, gledanje televizije ili opuštanje na kauču“, kaže Tu.
Da bi se osiguralo dobrobit zaposlenih i sprečile dugoročne posledice, studija potvrđuje da je za organizacije ključno da spreče i uklone zloupotrebu nadzora—i da podrže procese oporavka žrtava. Tu kaže da bi organizacije trebalo da ponude više obuke o kompetencijama liderstva i emocionalnom angažmanu. Oni takođe treba da podrže ravnotežu slobodnog vremena i poslovnog i privatnog života tako što će obeshrabriti komunikaciju u vezi sa poslom tokom van radnog vremena.
