Administracija američkog predsednika Džoa Bajdena spremna je da ukloni ograničenja za Kineski institut forenzičkih nauka u pokušaju da ubedi Peking da pojača saradnju kako bi zaustavio protok sintetičkog opioida fentanila u Sjedinjenim Državama, piše Rojters.
Blokiranje hemikalija „prekursora“ fentanila bio je prioritet za Vašington pošto se stopa smrtnih slučajeva od predoziranja koji uključuju ovaj lek više nego utrostručila od 2016. do 2021. godine, prema američkim centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Bajden će o tom pitanju razgovarati sa kineskim predsednikom Si Đinpingom u sredu u San Francisku na forumu Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEC).
Američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan rekao je u utorak da se Vašington nada da će samit rezultirati akcijom za pomoć u borbi protiv trgovine fentanilom. Izvor upoznat sa planovima rekao je da su SAD spremne da uklone ograničenja za Institut forenzičkih nauka, deo kineskog Ministarstva javne bezbednosti.
Vašington je institut stavio na „listu entiteta“ Ministarstva trgovine 2020. zbog navodnih zloupotreba prema Ujgurima i drugim manjinskim grupama – efektivno mu zabranjujući da prima izvoz iz SAD. Kina se dugo pitala zašto bi SAD očekivale saradnju na fentanilu dok ciljaju na institut.
Svaki potez da se institut skine sa liste verovatno će naići na primedbe nekih američkih zakonodavaca i grupa za ljudska prava zabrinutih zbog tretmana Kine prema Ujgurima. Republikanska senatorka Marša Blekburn rekla je da bi takav potez bio „nesavesan“.
„Si režim je u ekonomskoj nevolji i potrebna mu je Amerika da ga spase. Umesto toga, Bajden bi trebalo da pojača pritisak uvođenjem oštrih sankcija Kini i da zadrži sadašnje sankcije na snazi“, rekao je Blekburn u saopštenju u utorak.
Kineska ambasada u Vašingtonu nije odmah odgovorila na zahtev za komentar o pitanju fentanila.
Fentanil je do 50 puta jači od heroina i sve se više meša sa drugim zabranjenim drogama, često sa smrtonosnim posledicama. Smrtni slučajevi od predoziranja drogama u SAD premašili su 100.000 u 2021, prema vladinim procenama.
