Jaz u očekivanom životnom veku između američkih muškaraca i žena sada je najveći od sredine 1990-ih – skoro šest godina.
Pandemija i predoziranje opioidima ključni su faktori rodne razlike u dugovečnosti, rekli su istraživači sa Univerziteta Kalifornije u San Francisku (UCSF) i Univerziteta Harvard T.H. Chan škola javnog zdravlja.
„Poslednjih godina bilo je mnogo istraživanja o smanjenju očekivanog životnog veka, ali niko nije sistematski analizirao zašto se jaz između muškaraca i žena povećava od 2010. godine“, rekao je prvi autor studije dr Brendon Jan, stanovnik interne medicine na UCSF.
Godine 2021. jaz u očekivanom životnom veku porastao je na 5,8 godina, najveći od 1996. godine, izvještavaju on i njegove kolege. U 2010. taj jaz je bio najmanji u novijoj istoriji, 4,8 godina.
Očekivani životni vek u Sjedinjenim Državama bio je 76,1 godina u 2021. To je manje sa 78,8 godina u 2019. i 77 godina u 2020.
Istraživači su naveli pandemiju kao najveći faktor u sve većem jazu među polovima; uzela je veći danak na muškarce. Nenamerne povrede i trovanja (uglavnom predoziranja drogom), nezgode i samoubistva su takođe doprineli.
Još jedan faktor u smanjenju životnog veka Amerikanaca: takozvane „smrti iz očaja“. To je znak porasta smrtnih slučajeva zbog takvih uzroka kao što su samoubistvo, poremećaji upotrebe droga i alkoholna bolest jetre. Oni su često povezani sa ekonomskim poteškoćama, depresijom i stresom.
„Dok su stope smrtnosti od predoziranja drogom i ubistava porasle i za muškarce i za žene, jasno je da muškarci čine sve veći udeo ovih smrtnih slučajeva“, rekao je Jan u zajedničkom saopštenju UCSF-a i Harvarda.
On i njegove kolege iz cele zemlje koristili su podatke Nacionalnog centra za zdravstvenu statistiku da bi odredili uzroke smrti koji su najviše doprineli smanjenju životnog veka. Nakon toga su ispitali koliko različiti uzroci doprinose jazu.
Iz više razloga, veća je verovatnoća da će muškarci umreti od COVID-a tokom pandemije. Istraživači su ukazali na razlike u zdravstvenom ponašanju, kao i na rizik od izloženosti na poslu, suzdržanost u traženju medicinske nege, boravak u zatvoru i nestabilnost stanovanja. Takođe su uračunati hronični metabolički poremećaji, mentalne bolesti i nasilje nad oružjem.
Nalazi su objavljeni onlajn 13. novembra u časopisu JAMA Internal Medicine.
„Doveli smo uvid u zabrinjavajući trend“, rekao je Jan. „Buduća istraživanja bi trebalo da pomognu da se intervencije javnog zdravlja fokusiraju na preokretanje ovog smanjenja očekivanog životnog veka.
On je rekao da nalazi postavljaju pitanja o potrebi za razvojem specijalizovane nege, kao što je mentalno zdravlje, za muškarce.
Viši autor dr Hauard Ko, profesor rukovodstva javnog zdravlja na Harvardu, rekao je da će biti potrebno praćenje da bi se videlo da li se trendovi menjaju nakon 2021. godine.
„Moramo pažljivo pratiti ove trendove kako se pandemija povlači“, rekao je on. „I moramo uložiti značajna ulaganja u prevenciju i brigu kako bismo osigurali da se ovaj sve veći disparitet, između mnogih drugih, ne ukorijeni.