Kod pacijenata sa atrijalnom fibrilacijom koju je detektovao uređaj, rizik od moždanog udara je nizak (1% godišnje) u poređenju sa pacijentima sa atrijalnom fibrilacijom otkrivenom na EKG-u, čak i kod pacijenata sa dugim epizodama. Antikoagulacija može malo smanjiti rizik od moždanog udara, ali i povećati veće krvarenje.
Ovo je glavni nalaz podanalize ispitivanja NOAH—AFNET 6 koju je predstavila dr Nina Becher, Univerzitetski medicinski centar Hamburg-Ependorf (UKE), Hamburg, Nemačka, na sesiji o kliničkim ispitivanjima koja su se desila u poslednje vreme na godišnjem kongresu Američkog udruženja za srce (AHA) u Filadelfiji, SAD, i objavljeno 12. novembra u Evropskom časopisu za srce.
Atrijalna fibrilacija otkrivena uređajem, takođe nazvana subklinička atrijalna fibrilacija (SCAF) ili atrijalne epizode velike brzine (AHRE), su kratke i retke atrijalne aritmije koje detektuju implantirani pejsmejkeri, defibrilatori i snimači petlje koji omogućavaju dugotrajno praćenje srca. ritam. Epizode podsećaju na atrijalnu fibrilaciju. Atrijalna fibrilacija otkrivena uređajem nalazi se kod svakog petog pacijenta sa pejsmejkerom ili drugim elektronskim uređajem ugrađenim u srce.
Atrijalna fibrilacija otkrivena uređajem može dovesti do moždanog udara, ali rizik od moždanog udara kod pacijenata sa atrijalnom fibrilacijom otkrivenom uređajem je niži od rizika od moždanog udara kod pacijenata sa atrijalnom fibrilacijom dokumentovanom na EKG-u. Podaci iz opservacije sugerišu da pacijenti sa veoma dugim epizodama atrijalne fibrilacije koju detektuje uređaj mogu imati veći rizik od moždanog udara.
Nedavno je ispitivanje NOAH—AFNET 6 (oralni antikoagulansi koji nisu antagonisti vitamina K kod pacijenata sa atrijalnim epizodama visoke stope) otkrilo da antikoagulacija povećava događaje krvarenja kod pacijenata sa atrijalnom fibrilacijom koju je detektovao uređaj, dok je efekat na moždani udar bio manji od očekivanog.
Dr Becher i tim NOAH—AFNET 6 procenjivali su efikasnost i bezbednost antikoagulacije sa edoksabanom kod pacijenata sa dugim epizodama atrijalne fibrilacije otkrivene uređajem u trajanju od 24 sata ili više u ispitivanju NOAH—AFNET 6. Nalazi su u skladu sa glavnim ispitivanjem: antikoagulacija je imala samo mali efekat na moždani udar i sistemsku emboliju. Dodatna analiza uključujući trajanje AHRE kao kontinuiranu varijablu potvrdila je da trajanje epizode nije bilo u interakciji sa efektom antikoagulacije. Niska stopa moždanog udara bez antikoagulacije je bila iznenađenje u poređenju sa starijim analizama. Rezultati će trebati potvrdu u većim i nezavisnim skupovima podataka.
Dr Becher navodi: „Efekti antikoagulacije kod pacijenata sa atrijalnom fibrilacijom koju je detektovao uređaj su dosledni tokom trajanja epizode, uključujući pacijente sa veoma dugim epizodama. Ovo naglašava potrebu da se svi pacijenti sa AF detektovanim na uređaju uključe u uravnoteženu odluku- proces izrade antikoagulansa koji uzima u obzir efekte na moždani udar i krvarenje.“
NOAH—AFNET 6 je uporedio antikoagulant edoksaban sa placebom. Slično ispitivanje pod nazivom ARTESiA (Apiksaban za smanjenje tromboembolije kod pacijenata sa subkliničkom atrijalnom fibrilacijom otkrivenom na uređaju) testiralo je efikasnost i bezbednost drugog antikoagulansa, apiksabana, kod pacijenata sa atrijalnom fibrilacijom koju je detektovao uređaj. Meta-analiza na nivou ispitivanja ova dva prva u vrsti randomizovana ispitivanja antikoagulacije kod pacijenata sa atrijalnom fibrilacijom koju je detektovao uređaj pokazuje dosledne rezultate u oba ispitivanja: antikoagulacija sprečava u proseku tri moždana udara i izaziva sedam velikih krvarenja na 1.000 pacijenata- godine lečenja.
Profesor Andreas Goette, bolnica St. Vincenz, Paderborn, Nemačka, koji je učestvovao u ispitivanju NOAH—AFNET 6 i u meta-analizi, primećuje: „U proseku, antikoagulacija smanjuje moždani udar za malu apsolutnu količinu. Ovaj poželjan efekat dolazi u cena povećanja slučajeva velikih krvarenja. Kliničari treba da uzmu u obzir ove efekte kada donose pojedinačne odluke o antikoagulaciji kod pacijenata sa atrijalnom fibrilacijom koju je detektovao uređaj.“
Profesor Paulus Kirchhof, UKE, vodeći istraživač ispitivanja NOAH—AFNET 6, kaže: „Sada imamo mnogo bolje procene efikasnosti i bezbednosti oralnih antikoagulacija kod pacijenata sa atrijalnom fibrilacijom koju je detektovao uređaj. Jasno je da su nam potrebne dodatne metode za identifikaciju pacijenata sa atrijalnom fibrilacijom koju detektuje uređaj sa visokim rizikom od moždanog udara.“
