Istraživanje u dugotrajno zagrejanom zalivu u blizini Oskarshamna, na jugoistoku Švedske, pruža redak uvid u to kako će klimatske promene uticati na obalna područja Baltičkog mora. Ovde je rashladna voda iz obližnje nuklearne elektrane podigla prosečnu temperaturu u proseku za 5°C tokom 50 godina. Novo istraživanje pokazuje da ovo produženo zagrevanje stresa ključne bakterije i čini ekosistem ranjivijim.
Kombinacija toplije i nestabilnije klime koja se očekuje u obalnim područjima Baltičkog mora u budućnosti predstavlja probleme za bakterijske zajednice koje žive u sedimentima morskog dna, čije su funkcije ključne za održavanje stabilnosti u ekosistemu.
Kada se prosečna temperatura poveća, bakterije gube sposobnost da se prilagode iznenadnim temperaturnim promenama, kao što su toplotni talasi, prema novoj eksperimentalnoj studiji objavljenoj u The ISME Journal.
„Uprkos činjenici da je prošlo 50 godina otkako je temperatura u zalivu podignuta, bakterijske zajednice koje proučavamo nisu se u potpunosti prilagodile toplijoj klimi. One su pod stalnim stresom, što ih čini slabijim u podnošenju iznenadnih temperaturnih razlika. “, kaže Anders Forsman, profesor na Odseku za biologiju i nauku o životnoj sredini i jedan od koautora studije.
U studiji, istraživači su ispitali kako mikroorganizmi koji žive u sedimentu dugotrajno zagrejanog zaliva reaguju na simulirane toplotne talase u laboratorijskom okruženju. Uzorci su devet dana bili izloženi temperaturama između 6°C i 35°C, dok je aktivnost u bakterijskim zajednicama detaljno proučavana. Obrasci su upoređeni sa uzorcima iz obližnjeg netaknutog zaliva koji je takođe bio uključen u eksperiment.
„Mnogi deo istraživanja o efektima klimatskih promena u vodenim sredinama je sproveden u laboratorijskom okruženju sa pojedinim ili nekoliko vrsta detaljno proučavanim. Dugotrajno zagrevanje u ovom zalivu omogućava nam da proučavamo ceo ekosistem u realnoj budućnosti“, kaže profesor i koautor Mark Dopson.
Rezultati pokazuju da sastav, bogatstvo vrsta i produktivnost bakterijskih zajednica iz zagrejanog zaliva ne reaguju na temperaturu na isti način kao u susednom zalivu, gde je prosečna temperatura normalnija. Jedan od razloga je taj što su resursi bakterija ograničeni.
