Pojavljuje se novi element katastrofalnih uticaja klimatskih promena — kako globalno zagrevanje utiče na ljudski mozak.
U radu objavljenom u časopisu Priroda klimatske promene, međunarodni tim akademika istražuje načine na koje su istraživanja pokazala da promenljivo okruženje utiče na to kako funkcioniše naš mozak i kako bi klimatske promene mogle uticati na funkciju našeg mozga u budućnosti.
Rad vodi Univerzitet u Beču uz doprinose sa univerziteta u Ženevi, Njujorku, Čikagu, Vašingtonu, Stanfordu, Ekseteru u Velikoj Britaniji i Instituta Maks Plank u Berlinu. Takođe istražuje ulogu koju neuronaučnici mogu da igraju u daljem razumevanju i rešavanju ovih izazova.
Vodeći autor dr Kimberli C. Doell, sa Univerziteta u Beču, rekla je: „Odavno znamo da faktori u našem okruženju mogu dovesti do promena u mozgu. Ipak, tek počinjemo da sagledavamo kako se klimatske promene, najveća globalna pretnja našeg vremena, mogla bi da promeni naš mozak.“
„S obzirom na sve češće ekstremne vremenske događaje koje već doživljavamo, pored faktora kao što su zagađenje vazduha, način na koji pristupamo prirodi i stres i anksioznost koju ljudi doživljavaju oko klimatskih promena, ključno je da razumemo uticaj koji bi sve ovo moglo da ima na naše mozak. Tek tada možemo početi da pronalazimo načine da ublažimo ove promene.“
Od 1940-ih, naučnici su iz studija na miševima znali da promene faktora životne sredine mogu duboko promeniti razvoj i plastičnost mozga. Ovaj efekat je takođe primećen kod ljudi u istraživanjima koja su proučavala efekte odrastanja u siromaštvu, koja su otkrila poremećaje u moždanim sistemima, uključujući nedostatak kognitivne stimulacije, izloženost toksinima, lošu ishranu i pojačan stres u detinjstvu. Iako nije sasvim iznenađujuće, ovo istraživanje naglašava dubok uticaj koji okolina može imati na njihov mozak.
Sada autori pozivaju na istraživanje kako bi se istražio uticaj na ljudski mozak izloženosti ekstremnijim vremenskim pojavama, kao što su toplotni talasi, suše, uragani i povezani šumski požari i poplave. Oni veruju da takvi događaji mogu promeniti strukturu mozga, funkciju i opšte zdravlje, a takođe pozivaju na dodatna istraživanja kako bi se procenilo kako to može objasniti promene u blagostanju i ponašanju.
Rad takođe istražuje ulogu koju neuronauka može da igra u uticaju na način na koji razmišljamo o klimatskim promenama, na naše prosudbe i na to kako reagujemo.
Dr Metju Vajt, sa Univerziteta u Ekseteru i Beču, koautor je studije. Rekao je: „Razumevanje neuronske aktivnosti koja je relevantna za motivacije, emocije i vremenske horizonte može pomoći u predviđanju ponašanja i poboljšanju našeg razumevanja osnovnih prepreka koje sprečavaju ljude da se ponašaju pro-ekološki koliko bi želeli.
„I funkcije mozga i klimatske promene su veoma složene oblasti. Moramo da počnemo da ih posmatramo kao međusobno povezane, i da preduzmemo mere da zaštitimo naš mozak od budućih realnosti klimatskih promena, i da počnemo da koristimo naš mozak bolje da se nosimo sa onim što se već dešava. i sprečiti najgore scenarije.“
Rad je naslovljen „Usticanje neuronauke za istraživanje klimatskih promena“ i objavljen je u časopisu Priroda klimatske promene.
