Nova studija u Nature Neuroscience o „vizuelnom maskiranju“ baca svetlo na to kako „nevidimo“ stvari i ukazuje na to kako se svesna percepcija generiše u mozgu.
U fenomenu poznatom kao vizuelno maskiranje, pojedinci ne percipiraju svesno sliku ako se druga slika prikazuje u brzom nizu. Ali tajming tih slika je važan. Prva slika treba da se uključi i isključi prilično brzo, a druga slika treba da sledi brzo (reda od 50 milisekundi) da bi maskiranje funkcionisalo.
Dr Šon Olsen, istraživač sa Allen instituta, i njegove kolege su se udubili u nauku koja stoji iza ove optičke iluzije i po prvi put pokazali da se to dešava i kod miševa. Nakon što je obučio miševe da izveštavaju o onome što su videli, tim je takođe uspeo da precizira određeni region mozga koji je neophodan da bi iluzija vizuelnog maskiranja funkcionisala.
„Ovo je zanimljivo zapažanje, gde se ono što je prisutno u svetu ne odražava tačno u vašoj percepciji“, rekao je Olsen. „Kao i druge vizuelne iluzije, mislimo da nam to govori nešto o načinu na koji vizuelni sistem funkcioniše i na kraju o neuronskim krugovima koji su u osnovi vizuelne svesti.“
Naučnici su otkrili ovaj čudan fenomen u 19. veku, ali zašto i kako ljudski mozak to radi ostaje misterija.
Studija sužava delove mozga odgovorne za svest o svetu oko nas, rekao je dr Kristof Koh, zaslužni istraživač na Allen institutu, koji je vodio studiju zajedno sa Olsenom i Semom Gejlom, dr. , naučnik sa Allen instituta.
Kada kiša fotona udari u našu mrežnjaču, informacija ide propisanom putanjom od naših očnih jabučica kroz nekoliko različitih regiona mozga, završavajući u oblastima višeg obrađivanja korteksa, naborane najudaljenije ljuske mozga.
Iz prethodnih studija vizuelnog maskiranja, naučnici znaju da se neuroni u mrežnjači i delovima mozga na početku tog puta aktiviraju čak i kada osoba nije svesna da vidi sliku. Drugim rečima, vaš mozak vidi stvari bez vašeg znanja.
Da bi istražili gde se nesvesni osećaj pretvara u svesnu percepciju i akciju, naučnici su prvo obučili 16 miševa da okreću mali LEGO točak u pravcu slike koja brzo bljeska u zamenu za poslasticu ako izaberu tačan pravac.
Naučnici su zatim dodali drugačiju maskirnu sliku na obe strane ekrana, direktno prateći ciljnu sliku. Sa dodatkom maske, životinje više nisu mogle da urade zadatak ispravno – što implicira da više nisu svesne originalne, ciljne slike.
Pošto vizuelno maskiranje nikada ranije nije testirano na miševima, istraživački tim je morao da kreira zadatak za njih, što znači da su se slike i način na koji su prikazane razlikovali od onih korišćenih u prethodnim studijama na ljudima.
Da bi potvrdili da je optička iluzija koju su pokazali glodarima relevantna za nas, tim ju je takođe testirao na 16 ljudi (točak je zamenjen pritiskom na taster). Ljudska percepcija (ili nedostatak iste) i percepcija miša ove specifične vizuelne maskirne iluzije ispostavilo se da su veoma slične.
Taj rezultat znači da se svesna percepcija dešava ili u vizuelnom korteksu ili u višim delovima korteksa nizvodno od njega. To se uklapa sa opštim osećanjem na terenu da je korteks sedište svesne percepcije kod sisara, uključujući nas, rekao je Koh.
