Iako ljudi često žele da podele dobre vesti čim ih saznaju, studija koju je objavila Američka psihološka asocijacija otkrila je da čuvanje dobrih vesti u tajnosti pre nego što kažu nekom drugom može učiniti da se ljudi osećaju energičnije i življe.
„Decenije istraživanja tajnosti sugerišu da je to loše za naše blagostanje, ali ovaj rad je ispitao samo čuvanje tajni koje imaju negativne implikacije na naše živote. proizilazi iz čuvanja negativnih tajni?“ pitao je glavni autor dr Michael Slepian, vanredni profesor biznisa na Univerzitetu Kolumbija.
„Dok su negativne tajne mnogo češće nego pozitivne, neke od najradosnijih prilika u životu počinju kao tajne, uključujući tajne predloge za brak, trudnoće, poklone iznenađenja i uzbudljive vesti.“
Istraživanje koje je obuhvatilo 500 ljudi pre studije pokazalo je da je 76% reklo da je prva stvar koju bi uradili kada bi saznali dobre vesti da je podeli sa nekim. Ali postoji mnogo pozitivnih životnih događaja koje ljudi mogu odlučiti da drže u tajnosti, kao što su ponuda za brak, željena trudnoća ili trošenje na luksuznu kupovinu.
Istraživači su sproveli pet eksperimenata sa više od 2.500 učesnika kako bi razumeli šta motiviše ljude da čuvaju pozitivne tajne i kako čuvanje pozitivne tajne može uticati na nekoga u poređenju sa tajnom koju čuvaju jer smatraju da je neprijatna ili sramotna.
U jednom eksperimentu, učesnicima je prikazana lista od skoro 40 uobičajenih vrsta dobrih vesti, koja uključuje stavke kao što su ušteda novca, kupovina poklona za sebe ili smanjenje duga. Učesnici su zatim naveli koje dobre vesti trenutno imaju, a koje su tajili. Neki učesnici su zamoljeni da razmisle o dobrim vestima koje su čuvali u tajnosti, dok su drugi razmišljali o dobrim vestima koje nisu tajne, a zatim su ocenili koliko ih je vest podstakla i da li nameravaju da podele vest sa nekim drugim.
Istraživači su otkrili da su ljudi u proseku čuvali 14 do 15 dobrih vesti, a da su u proseku pet do šest bile tajne. Učesnici koji su razmišljali o svojim pozitivnim tajnama izjavili su da se osećaju više energije od učesnika koji su razmišljali o njihovim dobrim vestima koje nisu bile tajne. Ljudi koji su prijavili da nameravaju da podele svoje vesti sa drugima takođe su izjavili da se osećaju više energije, bilo da su vesti tajne ili ne.
„Pozitivne tajne koje ljudi odluče da čuvaju trebalo bi da ih nateraju da se osećaju dobro, a pozitivne emocije su poznati prediktor osećaja energije“, rekao je Slepian. Ali istraživači su u četiri naredne studije otkrili da pozitivne tajne čine da se ljudi osećaju energično i iz drugog razloga.
Jedan od tih eksperimenata pokazao je učesnicima listu uobičajenih tipova dobrih vesti i zamolio ih da odaberu vest koja će im se najverovatnije desiti u bliskoj budućnosti. Jedna grupa učesnika je tada zamislila da čuvaju dobru vest u tajnosti dok kasnije tog dana ne kažu svom partneru, dok je druga grupa zamišljala da trenutno ne mogu da dođu do svog partnera i da im ne mogu reći tek kasnije tokom dana.
Kada su učesnici zamislili da žele da zadrže informacije kako bi otkriće bilo iznenađujuće, bili su više energični nego kada nisu mogli da otkriju informaciju.
Drugi eksperiment je tražio od učesnika da se prisete trenutne pozitivne tajne (tajne u kojoj su se osećali dobro), trenutne negativne tajne (tajne zbog koje su se osećali loše) ili jednostavno trenutne tajne. Istraživači su otkrili da ljudi čuvaju pozitivne tajne posebno iz unutrašnjih ili ličnih razloga, a ne zato što su se osećali prinuđenim spoljnim pritiscima da čuvaju informacije u tajnosti.
Za razliku od negativnih ili sramotnih tajni, kojima često upravljaju spoljni pritisci ili strahovi, pozitivne tajne su učinile da se ljudi osećaju oživljenim kada su mogli da odluče da informacije čuvaju u tajnosti, kaže Slepian.
„Ljudi će često čuvati pozitivne tajne radi sopstvenog uživanja ili da iznenađenje budu uzbudljivije. Umesto da se zasnivaju na spoljnim pritiscima, pozitivne tajne se češće biraju zbog ličnih želja i unutrašnjih motiva“, rekao je on. „Kada osećamo da naše akcije proizilaze iz naših sopstvenih želja, a ne spoljnih pritisaka, takođe se osećamo spremni da preuzmemo sve što je pred nama.
Istraživači su takođe otkrili da čuvanje dobrih vesti u tajnosti može učiniti da se ljudi osećaju energično i živi, bez obzira da li nameravaju da podele te informacije kasnije sa nekim ili ne.
„Ljudi se ponekad jako trude da orkestriraju otkrivajući pozitivnu tajnu kako bi to učinili još uzbudljivijim. Ova vrsta iznenađenja može biti izuzetno prijatna, ali iznenađenje je najprolaznija od naših emocija“, rekao je Slepian. „Imanje dodatnog vremena – dana, nedelja ili čak duže – da zamislimo radosno iznenađenje na licu druge osobe omogućava nam više vremena sa ovim uzbudljivim trenutkom, čak i ako samo u našim mislima.“
