Uprkos nacionalnim medicinskim smernicama koje podržavaju upotrebu antivirusnih lekova kod male dece sa dijagnozom gripa, nova studija izveštava o nedovoljnoj upotrebi lečenja.
„Trendovi u ambulantnoj upotrebi antivirusnih lekova protiv gripa među decom i adolescentima u Sjedinjenim Državama“ objavljen je u Pedijatriji.
„Antivirusni tretman, kada se koristi rano, poboljšava zdravstvene ishode kod gripa“, rekao je glavni autor i glavni istraživač Džejms Antun, doktor medicine, MPH, pomoćnik profesora pedijatrije i bolničke medicine u dečjoj bolnici Monro Karel Jr. u Vanderbiltu.
Antoon i kolege su sarađivali sa istraživačima sa Univerziteta Ilinois u Čikagu na velikoj studiji koja je ispitivala zahteve za recepte za ambulantne i hitne slučajeve za pacijente mlađe od 18 godina iz svih 50 država tokom perioda od devet godina.
Oseltamivir, takođe poznat u Tamifluu, je jedini oralni antivirusni lek odobren za upotrebu kod dece mlađe od 5 godina.
„Otkrili smo da se mala deca, mlađa od 5 godina, a posebno ona od 2 godine i mlađa, nedovoljno leče od gripa“, rekao je Anton. „Primetili smo da je oko 40% dece lečeno antivirusnim lekom, kada smernice preporučuju da se sva leče. Važno je napomenuti da smo otkrili niske stope upotrebe antivirusnih lekova u svim starosnim grupama.“
Studija je takođe otkrila velike geografske varijacije u upotrebi antivirusnih lekova protiv gripa – postojala je trostruka do dvadesetostruka razlika u stopi upotrebe antivirusnih lekova na osnovu geografskog regiona što nije objašnjeno razlikama u učestalosti gripa, rekao je Antoon.
„Ovi nalazi ističu mogućnosti za poboljšanje prevencije i lečenja gripa, posebno kod najugroženije dece“, dodao je on.
Potencijalni razlozi za nedovoljno propisivanje kod dece uključuju širok spektar percepcija o efikasnosti, razlike u tumačenju testiranja, nerazumevanje nacionalnih smernica i zabrinutost zbog neželjenih događaja povezanih sa oseltamivirom kod dece.
Prethodna studija iz 2023., koju je vodio Antoon, istraživala je koliko često deca sa dijagnozom gripa doživljavaju ozbiljne neuropsihijatrijske neželjene efekte.
U toj studiji, Antoon i njegov tim su bili u mogućnosti da kvantifikuju broj pedijatrijskih neuropsihijatrijskih događaja, opišu za koja je deca veća verovatnoća da će doživeti te događaje i pokazali su da se ovi relativno retki događaji javljaju i kod dece koja su lečena i ne lečena antivirusnim lekom.
„Prijavljeno je da lečenje dece u ambulantnim uslovima smanjuje trajanje simptoma, prenos u domaćinstvu, upotrebu antibiotika i komplikacije povezane sa gripom kao što su infekcije uha“, rekao je Antoon.
Niska stopa upotrebe antivirusnih lekova kod male dece obuhvaćena studijom, zajedno sa nedavnim dokazima o niskom antivirusnom tretmanu u skladu sa smernicama kod dece sa visokim rizikom od komplikacija gripa, naglašavaju potrebu za poboljšanim upravljanjem gripom kod najugroženije dece u SAD, prema studija.
