Porast proizvodnje čiste energije smanjiće emisije ugljenika u Kini sledeće godine i mogao bi da dovede najvećeg svetskog zagađivača na put ka kontinuiranom opadanju, navodi se u novom izveštaju.
Instalacije solarnih, vetrogenerativnih, nuklearnih i hidro kapaciteta ove godine trebalo bi da proizvedu dovoljno električne energije za napajanje cele Francuske, kaže Lauri Millivirta, vodeći analitičar Centra za istraživanje energije i čistog vazduha. To će biti više nego dovoljno da pokrije novu potražnju za električnom energijom u Kini, ostavljajući naciju manje zavisnom od uglja i emisija koje idu uz njega.
Da li se radi o jednogodišnjem ili kontinuiranom padu zavisi od sposobnosti Kine da održi ovogodišnji nivo upotrebe čiste energije suočenih sa ograničenjima mreže i političkim protivljenjem lobija za ugalj, rekao je Millivirta. Trajno smanjenje bi značilo da bi kineske emisije dostigle vrhunac punih sedam godina pre cilja za 2030. prema Pariskom sporazumu.
„Ako interesi za ugalj ne uspeju da zaustave širenje kineskog vetro- i solarnog kapaciteta, onda bi rast energije sa niskim sadržajem ugljenika bio dovoljan da pokrije rastuću potražnju za električnom energijom nakon 2024. godine“, rekao je Milivirta. „Ovo bi gurnulo upotrebu fosilnih goriva – i emisije – u produženi period strukturalnog pada.“
Da budemo sigurni, čak i dok Kina koristi rekordne količine čiste energije, ona takođe gradi nove elektrane na ugalj. Njegove emisije tokom trećeg tromesečja porasle su za 4,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine, kada su stroge politike Covid Zero ograničavale putovanja i ekonomske aktivnosti, rekao je Milivirta.
Dok rudari uglja već dugo imaju veliku političku moć u Kini, rastući sektori proizvodnje čiste energije u zemlji trebalo bi da daju više podsticaja Pekingu da ostane na svom kursu sa primenom obnovljivih izvora energije, navodi se u izveštaju.
Samit COP28 o klimi u Dubaiju kasnije ovog meseca pružiće sledeći test spremnosti Kine da sprovede bržu dekarbonizaciju svoje ekonomije.
„Ulaganje bez presedana u proizvodne lance nabavke tehnologije sa niskim sadržajem ugljenika takođe znači da je Kina, u stvari, stavila veliku ekonomsku i finansijsku opkladu na uspeh globalne energetske tranzicije, što bi moglo da utiče na njeno diplomatsko pozicioniranje“, rekao je Milivirta.
