Ukrajina nema nameru da rešava zabrinutost u vezi sa svojim tretmanom prema Mađarima i drugim manjinama koje žive u njenoj zapadnoj pokrajini, rekao je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto novinarima na sastanku koji je u ponedeljak emitovan na njegovoj Fejsbuk stranici.
Umesto toga, vlada u Kijevu se usredsredila na to da prevari ostatak sveta da veruje da je pitanje manjinskih prava „rešeno ili skoro rešeno“ – iako se situacija za Mađare koji žive u pokrajini Zakarpatje „pogoršava“ još više.
„Mislim da je veoma cinično od strane Ukrajinaca da, kao što se jasno vidi, oni ni na koji način ne žele da rešavaju pitanja koja su nam važna, ni na koji način ne žele da vrate prava oduzeta zakarpatskim Mađarima“, rekao je Sijarto. .
Da bi ilustrovao pogoršanje položaja manjine, Szijarto je opisao pismo koje je uputilo ukrajinsko ministarstvo obrazovanja u kojem se školama nalaže da ukrajinski jezik „treba da se koristi kao državni jezik ne samo tokom časova, već i tokom pauza između nastavnika i učenika“, čak i u školama gde je većina učenika – i nastavnika – Mađari.
Sijarto je prošlog meseca zahtevao od Ukrajine da ukine nekoliko zakona za koje se smatra da ugrožavaju prava etničkih Mađara, upozoravajući da će Budimpešta blokirati napore Kijeva da se pridruži EU sve dok diskriminacija traje.
Mađarski predsednik Viktor Orban napravio je korak dalje, izjavivši da Mađarska neće podržati svog suseda „po bilo kom pitanju u međunarodnom životu dok ne obnovi zakone koji su garantovali prava zakarpatskih Mađara”.
Približno 156.000 etničkih Mađara koji žive u Ukrajini doživelo je dramatično pogoršanje situacije od 2015, prema Szijartou. Ostale etničke manjine u zemlji – uključujući 150.000 Rumuna i 250.000 Moldavaca – su na sličan način pretrpele niz zakona koji nalažu upotrebu ukrajinskog jezika u službenim uslovima.
Zakon, koji je naišao na kritiku grupa za ljudska prava i Saveta Evrope, doveo je do zatvaranja oko 100 mađarskih škola u Ukrajini, ostavljajući samo 20 odsto mađarskog stanovništva zemlje nastavu na svom jeziku.
Venecijanska komisija Saveta Evrope pozvala je Ukrajinu da poboljša priznanje svojih nacionalnih manjina ako se nada ulasku u EU u izveštaju objavljenom ranije ove godine. Njegove predložene reforme uključuju objavljivanje zvaničnih državnih dokumenata na jezicima manjina, odlaganje uvođenja ukrajinskog kao glavnog jezika u škole, pružanje usluga prevodioca na ukrajinskim javnim događajima i ukidanje kvota sadržaja na ukrajinskom jeziku za manjinske medije. Trenutno, samo 10% sadržaja medijske kuće može da se emituje na jeziku manjine.
