Broj obolelih od velikog kašlja u Beogradu ove godine je drastično porastao u poređenju sa prethodnih pet godina. Prema podacima Gradskog zavoda za javno zdravlje koje je dobio N1, 2018. godine bilo je 29 registrovanih slučajeva, 14 slučajeva 2019. godine, tri slučaja 2020. godine, dva slučaja 2021. godine, dok u prošle godine nije bilo prijavljenih obolelih od velikog kašlja. Tokom ove godine, do 10. novembra prijavljeno je već 67 slučajeva.
Dr Ivana Begović Lazarević, epidemiološkinja i načelnica Jedinice za imunizaciju Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, objašnjava za N1 da je v eliki kašalj ili pertusis akutno zarazno oboljenje izazvano bakterijom Bordetella pertussis.
Nakon perioda od 7-10 dana (najduže 21 dan) od kontakta sa obolelom osobom, dodaje doktorka, dolazi do pojave prvih simptoma bolesti.
U tipičnoj kliničkoj slici velikog kašlja prepoznaju se tri stadijuma oboljenja.
„U kataralnom stadijumu su dominantni simptomi i znaci slični prehladi (kijanje, curenje iz nosa, blago povišena telesna temperatura ili odsutnost njenog porasta, blag kašalj ), koji traju jednu do dve nedelje. U drugom, paroksizmalnom stadijumu, sa pojačavanjem simptoma i znakova oboljenja iz prvog stadijuma dolazi do značajnog pogoršanja tegoba u smislu intenziteta i učestalosti kašlja sa paroksizmima, naročito tokom noći. Trajanje drugog stadijuma infekcije je jedna do šest nedelja. Između napada kašnja osoba ne mora odavati utisak da je bolesna. U poslednjem, rekonvalescentnom stadijumu, koji traje nedeljama i mesecima nakon početka bolesti, postepeno dolazi do povlačenja tegoba i potpunog oporavka obolelih“, objašnjava doktorka Begović Lazarević.
Prema njenim rečima, najčešća kompikacija velikog kašlja je zapaljenje pluća koja je i najčešći uzrok smrti kod obolele odojčadi.
Pročitajte još: Veliki kašalj nije zaboravljena bolest: Po kojim simptomima se prepoznaje? Zdravlje 03. nov 2023 0 Zdravlje 03. nov 2023 0 Bebac.com: Zbog čega roditelji plaćaju vakcinu za veliki kašalj? Vesti 06. maj 2021 2 Vesti 06. maj 2021 2
Neurološke komplikacije kao rezultat smanjenog dotoka kiseonika u mozak su konvulzije i encefalopatija. Ostale blaže komplikacije su, kako dodaje, zapaljenje srednjeg uha, anoreksija, dehidratacija, a kao posledica povećanog pritiska prilikom paroksizmalnog stadijuma dolazi do krvarenja iz nosa, pojave kile i pneumotoraksa.
U najvećem riziku, kaže sagovornica N1, za ozbiljne komplikacije i smrtni ishod su upravo odojčad mlađa od 12 meseci, koja je nevakcinisana ili nepotpuno vakcinisana.
„Najznačajniji rezervoari infekcije za odojčad su majke, sa učešćem od preko 30 odsto. Prema rezultatima dostupnih studija, 12-26 odsto odraslih osoba sa produženim kašljem serološki je pozitivno na pertusis i stoga oni predstavljaju značajne rezervoare za dalji prenos infekcije“, napominje Begović Lazarević.
Prenosi se, dodaje ona, sa obolele na zdravu osobu kapljicama respiratornog sekreta koje se oslobađaju kašljanjem i kijanjem tokom kataralnog stadijuma bolesti, kada su obolele osobe najzaraznije za svoje okruženje kao i u prve dve nedelje posle pojave kašlja.
„Ređe se prouzrokovač može preneti indirektno preko sveže kontaminiranih predmeta iz okoline obolele osobe. Uprkos rezultatima postignutim imunizacijom, veliki kašalj je i danas vodeći uzrok smrti među zaraznim bolestima protiv kojih se sprovodi imunizacija. Stečeni imunitet nakon preležane bolesti nije trajan (traje od 5-10 godina). Pored toga ni vakcinom indukovan imunitet ne traje dugo. Iako je Bordetella pertussis prisutna u svim delovima sveta, najveće stope incidencije su u zemljama sa niskim obuhvatom imunizacijom među mlađom decom (zemlje u razvoju)“, objašnjava naša sagovornica.
U razvijenim zemljama najviše oboljevaju nevakcinisane bebe, a zatim se registruje porast oboljevanja kod tinejdžera. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, tokom 2018. godine na globalnom nivou obolelo je više od 150.000 osoba.
Prema rečima doktorke, najefikasnija mera prevencije velikog kašlja je vakcinacija .
„Ona je u skladu sa Pravilnikom o programu obavezne i preporučene imunizacije stanovništva protiv određenih zaraznih bolesti, Pravilnikom o imunizaciji i načinu zaštite lekovima obavezna za sva lica određenog uzrasta. Imunizacija protiv velikog kašlja počinje sa navršena dva meseca života i sprovodi se petovalentnom vakcinom u tri doze sa razmakom od najmanje četiri nedelje između doza. Prva revakcina se daje u drugoj godini života, godinu dana (najkraće 6 meseci) nakon sprovedene primarne serije petovalentnom vakcinom. Druga revakcina se sprovodi četvorovalentnom vakcinom i daje se u okviru priprema za polazak u prvi razred osnovne škole (najkasnije u toku prvog razreda)“, navodi d r Ivana Begović Lazarević, epidemiološkinja i načelnica Jedinice za imunizaciju Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.
