Kineski proizvođači električnih automobila brzo rastu. Najveći među njima je „BID“, koji se u prvih devet meseci ove godine po broju prodatih vozila širom sveta praktično izjednačio sa američkom „Teslom“. Ta kineska kompanija upravo ovih dana kreće u osvajanje japanskog i severnameričkog tržišta.
Najveći kineski proizvođač električnih automobila „BID“ ovih dana kreće u osvajanje japanskog i severnameričkog tržišta.
Među ekonomistima koji prate auto-industriju u Istočnoj Aziji najveća vest poslednjih dana je činjenica da se kineski proizvođač električnih vozila „BID“ u trećem tromesečju ove kalendarske godine, po broju prodatih automobila širom planete, gotovo izjednačio sa najpoznatijim svetskim proizvođačem – američkom „Teslom“.
Naime, „Tesla“ je širom planete u trećem tromesečju prodala oko 435.000 vozila, dok je kineska kompanija predala novim vlasnicima ključeve za 431.603 svoja automobila.
Naravno, za „BID“ je najveće tržište domaće, kinesko (gde je u prvih devet meseci prodao preko 1,8 miliona svojih vozila), ali su značajni rezultati u sferi prodaje zabeleženi i u jugoistočnoj Aziji, zemljama poput Tajlanda i Singapura, potom u Švedskoj, Australiji, na Novom Zelandu, u Brazilu i Izraelu.
„Tesla“ je proteklih godina najveću prodaju ostvarila u svojoj zemlji (u 2022. oko 522.000 vozila). Međutim, treba napomenuti da u Kini ima ogromnu fabriku u Šangaju, koja je počela s radom 2019. i proizvodi preko 750.000 automobila godišnje, te da sada na tržištu te zemlje drži osam odsto ukupnog tržišta električnih automobila sa preko 430.000 prodatih vozila u prvih devet meseci ove godine.
Kompaniju „BID“ osnovao je 1995. godine tada dvadesetdevetogodišnji preduzetnik Vang Čuanfu da bi proizvodio baterije za mobilne telefone.
Prvi automobil kompanija je konstruisala deset godina kasnije – bilo je to vozilo sa motorom na unutrašnje sagorevanje, za koje su mnogi u Japanu govorili da po dizajnu predstavlja kopiju „Tojotine“ korole.
Međutim, već naredne godine „BID“ je napravio električni prototip istog automobila. On, međutim, dugo nije pušten u masovnu proizvodnju zbog nepostojanja odgovarajućeg zakonskog okvira koji bi regulisao električna vozila i sistema državnih subvencija koji bi oborio cenu za potrošače i učinio takve automobile pristupačnim za prosečne Kineze.
U 2008. godini preko berze u Hongkongu kompanija je počela da dobija krupne injekcije stranog kapitala, od kojih su najviše pažnje privukla ulaganja američkog milijardera Vorena Bafeta.
Krajem prve decenije ovog veka „BID“, što je zapravo skraćenica engleske fraze „izgradi svoje snove“, već je bio drugi najveći svetski proizvođač baterija, odnosno, akumulatora. To će mu kasnije dati veliku tehnološku prednost u odnosu na proizvođače klasičnih vozila sa motorom na unutrašnje sagorevanje kada je u pitanju izrada električnih vozila.
Dalje, „BID“, tvrde stručnjaci, ima prednost u odnosu na druge, uključujući tu i domaće, proizvođače električnih vozila u tome što je u velikoj meri iskompletirao lanac snabdevanja delovima, pa i lanac isporuke, jer čak gradi sopstvene brodove za izvoz automobila. Zahvaljujući tome, on je u stanju da svoja vozila ponudi potrošačima za manju cenu od konkurenata.
I, konačno, smatraju ekonomisti, očigledno je da je „BID“ dobro iskoristio trenutak velike tehnološke promene, odnosno, prelazak sa motora na unutrašnje sagorevanje na električni pogon, da uđe u proizvodnju automobila i zahvaljujući posedovanju tehnologija u oblasti proizvodnje baterija, koje su najbitniji deo električnih vozila pristigne tradicionalne proizvođače automobila.
Kompanija je vrlo rano imala punu svest o mogućnosti za veliki tehnološki iskorak, koja je počela da se nazire početkom ovog veka.
To se vidi iz sada već u Istočnoj Aziji legendarnog nastupa osnivača i predsednika kompanije Čuanfua, koji je još 2007. godine prokomentarisao skepsu tradicionalnih proizvođača automobila i šire javnosti u vezi napora njegove kompanije da se proširi na auto industriju rečima: „Vaša skupa oprema za mene je samo gomila metala. Kada su u pitanju električna vozila, dovoljna su četiri jednostavna električna motora i kablovi da se ostvario pogon na četiri točka i mogućnost menjanja brzine“.
Naravno, ne treba zaboraviti ni društvene uslove, odnosno, činjenicu da je u Kini, zbog nagle industrijalizacije i rasta standarda, koji se ogledao i u skoku u broju automobila na ulicama, zagađenje dostiglo nesnosne nivoe, što je, uz međunarodni diplomatski i medijski pritisak da se aktivnije uključi u smanjenje emisije gasova za efektom staklene bašte, prisililo vladu da krajem prošle decenije počne da puno ulaže u čistije tehnologije putem poreskih olakšica i subvencija.
Valja napomenuti da je, delom zahvaljujući i rezultatima „BID“, ove godine kineski izvoz putničkih automobila po prvi put nadmašio uvoz istog artikla, i to značajno.
Takođe, u prvom tromesečju ove godine Kina je po prvi put i pretekla Japan po broju izvezenih vozila, mada treba imati na umu da kada je u pitanju najveća azijska država, dobar deo tog izvoza predstavljaju automobili koji su izašli iz fabrika stranih proizvođača, među kojima i japanskih, dok u Zemlji izlazećeg sunca celokupnu proizvodnju i izvoz generišu čisto domaća preduzeća.
„BYD“, koji je prošle godine po prvi put potisnuo „Folksvagen“ s trona najvećeg prodavca automobila u Kini, ima ambicije da prodre i na japansko tržište i severnoameričko tržište, te ostvari veće prisustvo u EU, gde od nedavno ima prodajna uporišta u Švedskoj, Nemačkoj i Holandiji (Ta kineska kompanija osvajanje bogatijih tržišta Evrope zapravo je počela 2021. iz Norveške, koja nije članica Unije).
U Japanu, kao i Meksiku i SAD, „BID“ je upravo proteklih nedelja najavio da će u osvajanje naklonosti potrošača krenuti svojim malim, simpatičnim modelom „delfin“. U utakmicu na evropskom tržištu „BID“ se uključuje i svojim sedanima iz porodice „foka“ i hibridom između terenskog vozila i sedana „juan plus“.
Međutim, jasno je da će, naročito kada je u pitanju EU, u stepenu ostvarenja tih ambicija veliku reč imati politika. Ovo stoga što je Evropska komisija u septembru ove godine objavila da je otpočela istragu, koja bi mogla da rezultira u ograničenju uvoza jeftinih kineskih električnih vozila ili uvođenju visokih carina, pod izgovorom da je reč o nefer trgovini jer u njihovoj proizvodnji subvencijama učestvuje kineska država.
