Naučnici su otkrili najstariju crnu rupu do sada, kosmičku zver koja je nastala samo 470 miliona godina nakon Velikog praska.
Nalazi, objavljeni u ponedeljak, potvrđuju ono što su do sada bile teorije da su supermasivne crne rupe postojale u zoru univerzuma. NASA-in svemirski teleskop Džejms Veb i rendgenska opservatorija Chandra udružili su se tokom prošle godine da bi obavili zapažanja.
S obzirom da je univerzum star 13,7 milijardi godina, starost ove crne rupe iznosi 13,2 milijarde godina.
Za naučnike je još više zapanjujuća, ova crna rupa je ogromna—10 puta veća od crne rupe u našem Mlečnom putu.
Veruje se da teži od 10% do 100% mase svih zvezda u svojoj galaksiji, rekao je glavni autor Akos Bogdan iz Harvard-Smitsonijan centra za astrofiziku. To nije ni blizu minimalnog odnosa crnih rupa u našem Mlečnom putu i drugim obližnjim galaksijama — procenjenih 0,1%, primetio je on.
„Jednostavno je veoma rano u svemiru biti takav div“, rekla je Prijamvada Natarajan sa Univerziteta Jejl, koja je učestvovala u studiji objavljenoj u časopisu Nature Astronomi. Prateći članak pojavio se u Astrophisical Journal Letters. „Zapanjujuće je kako ova stvar zapravo sedi na mestu već sa svojom galaksijom tako rano u univerzumu.“
Istraživači veruju da je crna rupa nastala od kolosalnih oblaka gasa koji su se srušili u galaksiji pored one sa zvezdama. Dve galaksije su se spojile, a crna rupa je preuzela vlast.
Činjenica da ju je Chandra otkrio rendgenskim snimkom potvrđuje „bez sumnje da je to crna rupa“, kaže Natarajan. Sa rendgenskim zracima „zapravo hvatate gas koji se gravitaciono uvlači u crnu rupu, ubrzava i počinje da sija u rendgenskim zracima“, rekla je ona.
Ovaj se smatra kvazarom jer aktivno raste i gas je zaslepljujuće svetao, dodala je ona.
Prema naučnicima, samo teleskop Veb je možda uočio crnu rupu koja je starija 29 miliona godina, ali ona tek treba da bude posmatrana na rendgenskim zracima i verifikovana. Natarajan očekuje da će biti pronađeno još ranih crnih rupa – možda ne tako daleko, ali ipak prilično udaljene.
„Očekujemo da se otvori novi prozor u univerzumu i mislim da je ovo prva pukotina“, rekla je ona.
Dva svemirska teleskopa — Veb i Čandra — koristila su tehniku zvanu gravitaciono sočivo da uvećaju prostor u kome se nalazi ova galaksija UHZ1 i njena crna rupa. Teleskopi su koristili svetlost iz mnogo bližeg skupa galaksija, udaljenog samo 3,2 milijarde svetlosnih godina od Zemlje, da bi uvećali UHZ1 i njegovu crnu rupu mnogo dalje u pozadini.
„To je prilično bled objekat, i zahvaljujući sreći, priroda ga je uvećala za nas“, rekao je Natarajan
Lansirana 2021. do tačke udaljene 1,6 miliona kilometara, Veb je najveća i najmoćnija astronomska opservatorija ikada poslata u svemir; vidi univerzum u infracrvenom zračenju. Mnogo starija Chandra ima rendgenski vid; raketirao je u orbitu 1999.
„Apsolutno smatram da je neverovatno da Chandra može da uradi tako neverovatna otkrića 24 godine nakon lansiranja“, rekao je Bogdan.
