Plan Evropske unije da potroši do 20 milijardi evra na vojnu pomoć Ukrajini naišao je na otpor nekih zemalja EU i možda neće biti sproveden u sadašnjem obliku, prenela je agencija Rojters.
Šef spoljnopolitičkog resora EU Žozep Borel predložio je u julu da se stvori poseban fond za podršku ukrajinskoj vojsci u naredne četiri godine u iznosu do 20 milijardi evra.
Prema predlogu, budući fond bi trebalo da nadoknadi državama članicama troškove nabavke i prenosa municije, projektila i tenkova u Ukrajinu, kao i da finansira obuku ukrajinskog vojnog osoblja.
Iako Evropska unija već pruža sličnu pomoć Ukrajini preko Evropskog fonda za mir, ona se sprovodi kroz tranše koje mogu da blokiraju pojedine zemlje članice. Pored toga, obim fonda se brzo iscrpljuje, a tek nedavno je morao da se poveća.
Ministri odbrane EU spremaju se da u utorak u Briselu razgovaraju o planu. Međutim, diplomate kažu da su mnoge zemlje – uključujući i Njemačku u teškoj kategoriji iz EU – izrazile rezerve u pogledu izdvajanja tako velikih suma nekoliko godina unapred.
„Neću još da proglasim ideju mrtvom. Ali, naravno, uvek se mogu poboljšati. Nemačka je imala mnogo pitanja… i to s pravom. Govorimo o velikom novcu“, rekao je diplomata EU u petak, koji preuzima visoku funkciju, pod uslovom anonimnosti.
Vlade zemalja EU naglašavaju da dugoročna vojna pomoć Evropske unije mora biti usklađena sa bezbednosnim paketima o kojima pojedine države članice pregovaraju sa Kijevom. To otežava dogovor o iznosu pomoći dok su pregovori u toku. Na samitu EU prošlog meseca, nemački kancelar Olaf Šolc rekao je da bi fokus za sada trebalo da bude na takvim bilateralnim paketima.
Neke članice EU takođe tvrde da će im biti teško da preuzmu velike dugoročne obaveze zbog ograničenih domaćih budžeta.
„Postoji realnost javnih finansija za neke zemlje članice“, rekao je drugi diplomata EU.
Treći diplomata EU rekao je da se smanjuje verovatnoća da će Borelov prvobitni predlog biti prihvaćen, ali mnoge zemlje i dalje žele obaveze na nivou EU.
Trojica diplomata su nagovestila da bi EU mogla da izabere da ispunjava svoje obaveze na godišnjem nivou umesto da pristane na plan za veću sumu raspoređenu na četiri godine.
Debata o vojnoj pomoći dolazi u trenutku kada zemlje EU takođe raspravljaju o predlogu da se Ukrajini obezbedi 50 milijardi evra ekonomske pomoći.
EU se takođe suočava sa problemima sa drugim aspektima svoje vojne pomoći Ukrajini. Mnogi zvaničnici i diplomate kažu da će Evropska unija pokušati da ispuni cilj snabdevanja Kijeva sa milion artiljerijskih granata i projektila do marta sledeće godine.
