Pretklinička istraživanja ukazuju na obećavajuću novu opciju lečenja za osobe sa rakom pankreasa. Istraživači iz Instituta za molekularnu medicinu (VIMM) sugerišu da kada se koristi u obliku koji se može isporučiti direktno u ćeliju tumora, poliinozin-policitidilna kiselina (pIC) potiskuje rast tumora, indukuje smrt ćelija raka i poboljšava preživljavanje kod životinjskih modela sa najčešćim oblikom raka pankreasa.
Istraživači su takođe zaključili da je, kada se koristi sam ili u kombinaciji sa standardnim lekovima kao što je gemcitabin, pIC — dvolančana RNK koja deluje kao imunostimulans — bezbedan i netoksičan za normalne ćelije pankreasa, što ukazuje da ovaj pristup može imaju translacioni potencijal da poboljšaju preživljavanje ljudi sa duktalnim adenokarcinomom pankreasa (PDAC).
PDAC je jedan od najtežih karcinoma za efikasno lečenje, sa jednogodišnjom stopom preživljavanja od 24% i petogodišnjom stopom preživljavanja od samo 9%. U članku, istraživači predvođeni Paulom B. Fisherom, mr. Ph., Ph.D., FNAI, katedrom za istraživanje raka Thelme Nevmeier Corman u Masseiu i direktorom VIMM-a, pokazali su da kombinacija tretmana značajno poboljšava preživljavanje imunokompetentnih miševa sa PDAC tumorima koji hvataju svojstva humanog raka pankreasa.
Ovo istraživanje je proširenje pionirskog rada koji su prvobitno uradili Fisher i njegove kolege da definišu načine za poboljšanje aktivnosti pIC-a protiv raka. Prethodna klinička ispitivanja sa pIC-om pokazala su ograničenu aktivaciju imunog odgovora i bez detektabilnih antitumorskih efekata kod melanoma ili drugih karcinoma. Međutim, kada se unese u citoplazmu tumorske ćelije korišćenjem polietilenimina (PEI), sintetičkog, vodorastvornog polimera, pIC može uspešno ući u ćeliju i stimulisati smrt tumorske ćelije.
Trenutni rad, u koautorstvu sa Luni Emdad, M.B.B.S., Ph.D., vanrednim profesorom na VCU odeljenju za ljudsku i molekularnu genetiku i članom VIMM-a, i drugima dokumentuje dubok odgovor kod životinja sa PDAC-om kada se pIC efikasno isporuči u tumorske ćelije pomoću PEI.
„Prethodne laboratorijske i pretkliničke studije pokazale su da je ovaj metod efikasan i kod brojnih drugih karcinoma, uključujući rak dojke, melanom i rak jetre“, rekao je Fišer, koji je takođe profesor na Odseku za ljudsku i molekularnu genetiku na VCU School of Lek.
„Proučavajući ovaj fenomen kod miševa sa netaknutim imunološkim sistemom, otkrili smo da je izuzetno dobro funkcionisao u PDAC-u, produžavajući život do neverovatnog stepena samo sam po sebi, i još više poboljšan u kombinaciji sa gemcitabinom. Ništa slično ovome nije viđeno ranije kada se posmatra originalni pIC molekul bez upotrebe PEI ili drugih terapijskih modaliteta u PDAC-u.“
Studija takođe pokazuje mehanizam efikasnosti pIC-a i duboku ulogu imunog sistema u tom putu. PIC aktivira Stat1, molekul koji stimuliše ekspresiju gena, koji zauzvrat aktivira hemokine – proteine koji stimulišu migraciju imunih ćelija – da bi pojačao odgovor imunog sistema na ćelije raka. Reakcija pretvara M2 makrofage povezane sa tumorom u M1 makrofage, pretvarajući molekularnu mašineriju koja je bila odgovorna za stvaranje ćelija raka u sistem koji napada rak.
Pošto su profili toksičnosti i gemcitabina i pIC-a poznati, rekao je Emdad, naučnici mogu biti sigurni da je pristup bezbedan za testiranje njegove efikasnosti u studijama na ljudima.
„PDAC je razorna bolest. Naši podaci o preživljavanju su toliko ohrabrujući kod ovih miševa da smatramo da će potencijalni uticaj našeg lečenja na ljude biti značajan“, rekao je Emdad.
U drugom obećavajućem zaključku iz studije, predtretman miševa sa pIC-om pre razvoja raka usporio je eventualni rast tumora za približno 60%, što sugeriše da je molekul izazvao zaštitni efekat sličan vakcini kod miševa. Ovo je oblast koju su istraživači identifikovali da joj je potrebna dalja studija, kako bi se istražile moguće implikacije prevencije raka.
Fisher je rekao da iako su pozitivni rezultati ove studije prikazani posebno kod raka pankreasa, pristup bi trebalo da funkcioniše kod više vrsta raka i mogao bi postati generalizovana terapija u kombinaciji sa standardima nege specifičnih za rak. Štaviše, ohrabrujući podaci u studijama faze I koristeći pIC-PEI (BO-112) kao pojedinačni agens, ili u kombinaciji sa inhibitorom imunološke kontrolne tačke anti-PD-1, pronađeni su bezbednim i upravljivim kod pacijenata sa agresivnim čvrstim karcinomom koji nije PDAC. .
„Velika slika je da ovaj pristup funkcioniše i da je spreman za ulazak u kliniku za lečenje pacijenata sa rakom pankreasa“, rekao je Fišer. „Prevođenje otkrića koja potiču iz laboratorije u efikasne terapije je veliki izazov koji, kada se postigne, predstavlja krajnje dostignuće osnovnog medicinskog istraživanja. Za pacijente sa PDAC-om, mislimo da bi moglo biti svetlo na kraju tunela.“
