Kada su naučnici ispitali pelete od reciklirane plastike prikupljene u 13 zemalja, pronašli su stotine toksičnih hemikalija, uključujući pesticide i farmaceutske proizvode. Rezultati su objavljeni u studiji koju su vodili naučnici sa Univerziteta u Geteborgu.
Zbog toga naučnici ocenjuju da je reciklirana plastika neprikladna za većinu namena i da je prepreka u pokušajima da se stvori kružna ekonomija.
Delegati, naučnici i zagovornici zdravlja i životne sredine iz celog sveta putuju u Najrobi, Kenija, na sastanak treće sednice Međuvladinog pregovaračkog komiteta Ugovora o plastici (INC-3), održanog od 13. do 19. novembra 2023. godine.
Tamo će naučnici apelovati na delegate da obrate pažnju na najnoviju nauku koja pokazuje da, pošto se toksične hemikalije koriste za pravljenje svake plastike, a plastika će adsorbovati druge hemikalije tokom upotrebe, ne postoji plastika koja se može smatrati bezbednom ili kružnom.
„Reciklaža plastike je reklamirana kao rešenje za krizu zagađenja plastikom, ali toksične hemikalije u plastici komplikuju njihovu ponovnu upotrebu i odlaganje i ometaju recikliranje“, kaže profesorka Betani Karni Almrot sa Univerziteta u Geteborgu.
U studiji, objavljenoj u Data in Brief, koju je vodio Carnei Almroth, otkriveno je da plastične pelete iz fabrika za recikliranje plastike u 13 različitih zemalja Afrike, Južne Amerike, Azije i Istočne Evrope sadrže stotine hemikalija, uključujući brojne visoko toksične pesticide.
Ukupno, 491 organsko jedinjenje je otkriveno i kvantifikovano u peletima, sa dodatnih 170 jedinjenja koje su provizorno označene. Ova jedinjenja obuhvataju različite klase, uključujući pesticide, farmaceutske proizvode, industrijske hemikalije, plastične aditive.
Malo je propisa o hemikalijama u plastici, a međunarodna trgovina plastičnim otpadom komplikuje ovo pitanje.
U prepisci objavljenoj naučni istraživači sa Univerziteta u Geteborgu, IPEN-a, Univerziteta Arhus i Univerziteta u Ekseteru naveli su da „Opasne hemikalije predstavljaju rizik za radnike i potrošače koji se bave reciklažom, kao i za šire društvo i životnu sredinu. Pre nego što se recikliranje može doprinose rešavanju krize zagađenja plastikom, industrija plastike mora da ograniči opasne hemikalije.“
Više od 13.000 hemikalija koje se koriste u plastici od kojih je 25% klasifikovano kao opasne. Naučnici navode da „nijedna plastična hemikalija [ne može biti klasifikovana kao bezbedna“.
Profesorka Betani Karni Almrot donosi jasnu poruku sastanku sledeće nedelje u Najrobiju: „Brojne studije pokazuju da se opasne hemikalije mogu akumulirati čak i u relativno bliskim sistemima za recikliranje plastike. Moramo brzo da izbacimo plastične hemikalije koje mogu da naškode ljudskom zdravlju. i životna sredina“.