Tim hirurga u Njujorku izvršio je prvu transplantaciju celog oka u svetu u zahvatu koji je nadaleko cenjen kao medicinski napredak, iako se još ne zna da li će čovek ikada videti kroz donirano oko.
Revolucionarna operacija uključivala je uklanjanje dela lica i celog levog oka – uključujući njegovo snabdevanje krvlju i optički nerv – davaocu i njihovo kalemljenje na linijskog radnika iz Arkanzasa koji je preživeo strujni udar od 7.200 volti u junu 2021.
Aron Džejms (46) je pretrpeo teške povrede uključujući gubitak levog oka, dominantnu levu ruku iznad lakta, nos i usne, prednje zube, levi deo obraza i bradu.
On je upućen u NIU Langone Health, vodeći medicinski centar za transplantaciju lica, koji je sproveo proceduru 27. maja.
Transplantacija celog oka odavno je sveti gral medicinske nauke, i iako su istraživači imali izvesnog uspeha na životinjama – gde su povratili delimičan vid – to nikada ranije nije urađeno kod živog čoveka.
„To je neistražena teritorija, ali radujemo se istraživanju“, rekao je Eduardo Rodrigez, koji je vodio operaciju, u intervjuu za AFP.
To je bila Rodrigezova peta transplantacija lica i „uspeli smo da skratimo vreme od početka 2012. sa 36 sati na sada 21,“ rekao je on, dodajući da transplantacija lica više nije eksperimentalna procedura i da treba da bude razmotrena. standard nege“ u određenim slučajevima teškog unakazivanja.
Transplantirano levo oko izgleda veoma zdravo, rekao je oftalmolog mrežnjače Vaidehi Dedania. Ima dobro snabdevanje krvlju, održava pritisak i generiše električni signal, iako Džejms još ne može da vidi. Ali imamo mnogo nade“, dodala je ona.
„Ovo je ogroman posao“, rekla je Kia Vašington, profesorka hirurgije na medicinskom kampusu Univerziteta Kolorado Anšuc, koja radi u istoj oblasti već 15 godina, za AFP, pohvalivši svoje kolege.
Daniel Pelaez sa Baskom Palmerovog instituta za oči Univerziteta u Majamiju, koji je takođe radio na istom cilju, rekao je za AFP: „Transplantacija ljudskog oka na NIU Langone predstavlja ključni trenutak u našoj zajedničkoj potrazi za vraćanjem vida i pruža nadu da bezbroj pojedinaca širom sveta“.
Džejms, čije je desno oko ostalo netaknuto, smatran je idealnim kandidatom jer je njegova potreba za transplantacijom lica značila da će mu, bez obzira na to, biti potrebni imunosupresivni lekovi. To je značilo da bi pokušaj transplantacije oka bio vredan truda čak i ako bi imao samo kozmetičku vrednost.
„Opet mogu da osetim miris, mogu ponovo da jedem, probam hranu. Prvi put za godinu i po dana, morao sam da poljubim svoju ženu“, rekao je on u intervjuu za AFP. „Želim sada da izađem u javnost, a ne da nosim masku i da se pokrivam.
„Želim da to dođe do što većeg broja ljudi koji možda ne znaju za ovu opciju – posebno za oko“, nastavio je. „Čak i ako mi nije uspelo, bio je to početak, pa bi možda dr Rodrigez mogao da nauči nešto drugačije sledeći put.
S obzirom na vreme koje je prošlo od operacije, Vašington je rekla da ne misli da je verovatno da će Džejmsovo oko povratiti vid, ali „nikada ne kažem da je nešto nemoguće“, dodala je ona.
Tim iz NIU Langone rekao je da su koristili odrasle matične ćelije dobijene iz koštane srži za promovisanje popravke nerava.
Postizanje cilja restauracije vida moglo bi uključiti uvođenje drugih najsavremenijih pristupa, rekao je Vašington – uključujući gensku terapiju za isticanje unutrašnje sposobnosti optičkog nerva da zaceli; korišćenje uređaja koji se zove nervni omotač za zaštitu tkiva; ili korišćenje uređaja koji hvataju signale i zaobilaze oštećeni put.
„Ostvarujemo veliki napredak u tretmanima za promovisanje regeneracije optičkog nerva koja bi mogla da prati transplantaciju oka“, rekao je za AFP Džefri Goldberg, koji predvodi slične napore na Institutu za oči Bajers na Univerzitetu Stenford.
„Ove dodatne terapije će omogućiti oku donatora da se značajno poveže sa mozgom i vrati značajnu vizuelnu funkciju slepim pacijentima svuda.“
