Prelazak na ishranu punu svežeg povrća i malo prerađene hrane može učiniti čuda za biološko doba vašeg mozga, pokazuju istraživanja.
Prema studiji objavljenoj u aprilu, ishrana mediteranske ishrane bogate povrćem, morskim plodovima i celim žitaricama – ili čak samo pridržavanje smernica za ishranu – izgleda da usporava znake ubrzanog starenja mozga koji se obično vide kod gojaznosti sa samo 1% gubitka u telesne težine.
Skeniranje mozga napravljeno nakon 18 meseci pokazalo je da je starost mozga učesnika izgledala skoro devet meseci mlađa od očekivanog, u poređenju sa procenama hronološke starosti njihovog mozga.
Poput učesnika u kliničkom ispitivanju, možda se ne osećate starim koliko godina ste živeli, ili vam se telo čini kao da stari brže od vas – to je razlika između biološke i hronološke starosti.
U svakom slučaju, istraživanja pokazuju da je biološka starost vašeg tela mnogo više od osećaja: znaci biološkog starenja mogu se naći isprekidani duž vaše DNK, urezani na krajevima vaših hromozoma, ili kao što ova studija sugeriše, u labavim vezama vašeg mozga.
Dok sve veći broj istraživanja sugeriše da bi biološko starenje izazvano stresnim događajima moglo biti reverzibilno, ova studija je pokazala da poboljšanje vaše ishrane može biti jedna od najjednostavnijih opcija za poboljšanje stanja tela, bez obzira na godine.
U studiji, istraživači su snimili mozgove 102 učesnika koji su učestvovali u većem kliničkom ispitivanju sprovedenom na jednom radnom mestu u Izraelu. Skeniranje mozga je napravljeno jednom pre početka ispitivanja i ponovo nakon 18 meseci, zajedno sa nizom testova funkcije jetre, nivoa holesterola i telesne težine.
Grupe su jele jednu od tri dijete: mediteransku ishranu sa puno orašastih plodova, ribe i piletine umesto crvenog mesa; mediteranska dijeta sa nekoliko dodataka kao što je zeleni čaj za polifenole; ili dijeta zasnovana na smernicama za zdravu ishranu.
Procene starosti mozga zasnivale su se na algoritmu koji je bio obučen na skeniranju mozga od odvojene kohorte od skoro 300 ljudi, pri čemu je model tačno predviđao starost na osnovu merenja povezanosti mozga.
U proseku, ljudi u suđenju izgubili su oko 2,3 kilograma. Za svaki 1 posto izgubljene telesne težine nakon pridržavanja postavljene dijete ili zdravstvenih smernica, mozak učesnika je izgledao skoro devet meseci mlađi od njihovog hronološkog uzrasta, otkrili su istraživači.
Još uvek je velika nepoznanica da li promene u povezivanju mozga zapravo dovode do poboljšanja funkcije mozga. Mozak je složena mreža fleksibilnih veza koje tek počinjemo da mapiramo, iako nedavni pregled nagoveštava da mediteranska ishrana ima pozitivan efekat na pamćenje kod starijih ljudi.
Znaci usporenog starenja mozga takođe su povezani sa nižim nivoom masti u jetri i poboljšanim profilom lipida, ali opet, ove promene mogu biti površne ili kratkotrajne.
„Naša studija naglašava važnost zdravog načina života, uključujući manju potrošnju prerađene hrane, slatkiša i pića, u održavanju zdravlja mozga“, rekao je glavni autor i neuronaučnik Gidon Levakov sa Univerziteta Ben-Gurion u Negevu u Izraelu.
To bi mogao biti dobar savet i iako su ovi nalazi iz kliničkog ispitivanja gde je učesnicima nasumično ‘prepisana’ dijeta koju treba da prate, postoji još nekoliko ograničenja koja vredi probati.
Većina učesnika su bili muškarci i popunili su onlajn ankete o svojoj ishrani i životnim navikama, što znači da podaci mogu biti iskrivljeni zbog onoga što su mogli da se sete ili su odlučili da prijave.
I nije sve u hrani: uzet je u obzir nivo aktivnosti učesnika na poslu; takođe su dobili besplatno članstvo u teretani kao deo suđenja, tako da je vežbanje takođe bilo faktor.
Štaviše, prošla istraživanja su otkrila kako dobre masti mediteranske dijete deluju na ćelijskom nivou. Ali je takođe otkrila jasne razlike u tome ko koristi zdravstvene prednosti ishrane bogate mediteranskim namirnicama.
Ljudi sa dobro plaćenim poslovima i visokim obrazovanjem koji su mogli da priušte kupovinu puno ribe i integralnih žitarica primetili su veća poboljšanja u kardiovaskularnom zdravlju od onih sa niskim primanjima – čak i ako je njihovo pridržavanje ishrane bilo isto.
Studija je objavljena u eLife-u.